Dekan Fakulteta bezbednosnih nauka Univerziteta u Banjaluci Predrag Ćeranić kaže da sama činjenica da migranti iz Pakistana ne žele da otkriju identitet insinuira da iza sebe imaju kriminalnu prošlost ili da su bili deo neke terorističke formacije na Bliskom Istoku.
„Dakle, oni imaju razlog zašto kriju dokumenata - da bi sakrili svoju prošlost. To je sve razlog za brigu i za budnost bezbednosnih agencija, ali i za političke strukture na nivou BIH. Ali, ili se u tome ne snalaze, ili ne žele da se upuste u rešavanje problema,“ smatra Ćeranić.
Sarajevo ne rešava problem sa Pakistancima koji kriju identitet
Ćeranić podseća da je ministar bezbednosti Fahrudin Radončić pokušao da reši problem, pa je kao sankciju predvideo da ambasadoru bude uskraćeno gostoprimstvo u BIH ako migranti njegove države ne žele da sarađuju. A upravo su Pakistan i njihovi migranti bili razlog zbog tog predloga pa su Radončića oštro napali iz stranke SDA i bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović.
„To dovodi u pitanje regularnost samih viza, da li su one uopšte proverene, zašto ti ljudi žele da dođu u BiH i sa kojim namerama... Vidimo da jedan broj njihovih državljana ne želi da se vrati već želi da nastavi put dalje, ali s obzirom na rampu iz EU - mi u BiH imamo problem. Isplivavaju sada neki podaci da među njima ima osuđenika, a od strane Pakistana im je dozvoljeno da idu ka Evropi što govori o nekom državnom projektu. Ovde je jasno da naše bezbednosne agencije, posebno na nivou BiH, imaju ove podatke, ali javnost još ne zna stav Predsedništva BiH i Saveta Ministara po ovom pitanju,“ napominje Ćeranić.
BIH je zatočenik migranata
Migranti koji ne žele da otkriju identitet treba da idu u zatvore, navodi naš sagovornik uz komentar da oni stalno prave probleme, i međusobno ali i građanima BiH, posebno u delu oko Bihaća, i srpskim povratnicima u Lipaju i okolini.
„Ambasadori koji ne žele da sarađuju, što je slučaj sa paksitanskim, trebalo bi da odu. Ali, SDA se tome suprotstavila tako da smo upali u vrtlog gde se jedno radi a drugo priča. Dakle, oni su problem celoj BiH jer su neistražena populacija i bilo bi dobro da se BiH tu jasno postavi, kaže on.
Izostanak zvanične reakcije BiH, Ćeranića navodi na pomisao da postaju država zatočenika migranata. On napominje da tu ima i migranata iz drugih država, ali da su Pakistanci najbrojniji, iako njihova država nije bila obuhvaćena ratnim dejstvima, što faktički dovodi u pitanje i njihov status.
Usluga za podršku tokom rata?
„U Pakistanu nije bilo sukoba i ne vidim razlog da njih ima toliko ovde. Ponašanje institucija Pakistana treba osuditi, a ovo pitanje kandidovati i Evropskoj uniji i dugim nekim akterima kako bismo dobili odgovor na pitanje –šta se dešava? Dakle, u pitanju je državno pokroviteljstvo nad migrantskim talasima koje sprovodi Pakistan. Oni koji su se identifikovali i pokazali pasoš da su državljani Pakistana posle nekog vremena moraju da se vrate u tu državu,“ objašnjava Ćeranić.
Ćeranić kaže da BiH nema razvijene ekonomske odnose sa Pakistanom niti bilo koji drugi vid saradnje. Osim što je Pakistan uz još neke države sa Bliskog istoka bio na bošnjačkoj strani tokom rata u BiH.
