Huan Lei, potpredsednik kompanije „Hanvang tehnolodži“, koja se bavi razradom tih tehnologija, objašnjava kako se ti problemi mogu rešiti.
Naime, krajem februara Držani savet Kine je objavio „Priručnik o merama prevencije i kontrole za preduzeća i institucije“, koje su nastavile sa proizvodnjom tokom epidemije kovida 19. Prema rečima Leija, metode korišćenja sistema za evidenciju, kao i za kontrolu radnog vremena (evidentiranje vremena dolaska i odlaska zaposlenih) pomoću otisaka prstiju, treba privremeno obustaviti, a za registraciju osoblja je potrebno koristiti druge metode.
„Budući da je tehnologija prepoznavanja otisaka prstiju trenutno obustavljena, tehnologija prepoznavanja lica je u širokoj upotrebi u velikim i malim preduzećima, bolnicama, kampusima, aerodromima, železničkim stanicama, stadionima, parkovima i drugim mestima gde ima mnogo ljudi“, kaže Lei.
Značaj tehnologije prepoznavanja lica
U nedavno objavljenom izveštaju navodi se da prepoznavanje lica kao važna industrijska grana i primena tehnologije veštačke inteligencije igra aktivnu ulogu u osiguranju državne bezbednosti i socijalne pomoći, ali istovremeno nosi skrivene opasnosti i probleme, poput zaštite privatnosti i bezbednosti. Na primer, u februaru prošle godine kompanija za prepoznavanje lica „Dip veb vižn“ suočila se sa masovnim curenjem podataka. Procurelo je više od 2,56 miliona ličnih informacija i oko 6,68 miliona zapisa.
Huan Lei je istakao osnovne probleme koji su vezani za prepoznavanje lica sa tačke gledišta sigurnosti i poverljivosti: 1) podmetanje podataka, 2) nivo prepoznavanja lica ne dostiže 100 odsto, 3) bezbednost čuvanja podataka, ili Fejs-ID.
„Sada zaista postoje tehnologije koje omogućavaju da se sistem obmane, time što će stvarna osoba biti zamenjena njenim 3D modelom. Drugo, budući da se najbolji sistem za prepoznavanje lica nosi sa tim zadatkom u proseku 99,5 odsto, to znači da se greške ne mogu u potpunosti isključiti. Kao treće, ako mere bezbednosti kompanije za prepoznavanje lica nisu dovoljno jake, može doći do curenja podataka.“
Huan Lei je istakao da su s obzirom na pomenute opasnosti, u okviru tehnologije za prepoznavanje lica uvedene određene mere predostrožnosti. Na primer, moguće je dopuniti ih dodatnim nivoima autentifikacije: korišćenjem pokreta, prepoznavanja usana, prepoznavanja glasa i tako dalje. Odnosno, čitav proces identifikacije ličnosti može biti dosta složen.
Huan Lei skreće pažnju i na pravni aspekat, ističući da neke državne institucije i advokatske firme igraju vodeću ulogu u izradi relevantnih pravnih dokumenata ne samo u procesu identifikacije osobe, već i u standardizaciji čuvanja i šifrovanja uzoraka prepoznavanja lica.
„Potrebno je sastaviti spisak u kome će biti navedene kvalifikacije jedinica koje mogu prikupljati podatke o licima, a potrebna je i dozvola odeljenja bezbednosti. I naravno, za pristup informacijama važno je zakonski utvrditi koje jedinice i koji pojedinci mogu da koriste te podatke“, dodao je Huan Lei.
U „Izveštaju o prepoznavanju lica i javnom zdravstvu“ navedeno je da će upotreba tehnologija, naprotiv, bolje zaštititi ličnu privatnost i podatke, kao i održati javnu bezbednost u skladu sa relevantnim zakonima i propisima.
