Odmah posle isplovljavanja iranskih tankera ka Venecueli, vlada SAD je zapretila da će preduzeti mere protiv Irana i istovremeno je usmerila 4 vojne krstarice u Karipsko more — navodno u sklopu operacije suzbijanja krijumčarenja droge. Portparol Pentagona Džonatan Hofman izjavio je da „Iran i Venecuela ovom isporukom krše međunarodne sankcije“.
Amerika gubi moć, Venecuela odgovara pretnjama
Malo je reći da ove izjave nisu uplašile Iran — predsednik Rohani je odgovorio: „U slučaju da Amerikanci budu stvarali poteškoće našim tankerima u Karipskom moru ili negde drugo, suočiće se sa problemima.“
Venecuelanski ministar odbrane Vladimir Padrino upozorava da će tankere, čim uđu u venecuelansku ekonomsku zonu, pratiti krstarice, brodovi i avioni Bolivarijanskih nacionalnih oružanih snaga.
Sudeći po veličini tankera, na njima bi moglo da doputuje 1.487.500 barela nafte (1 barel sadrži 159 litara) u vrednosti od 45 miliona dolara.
Međutim, na već 3 tankera u Karibima, Amerika i dalje ne odgovara.
Nikolas Spokojski, predsednik Organizacije morske bezbednosti Venecuele, kaže za Sputnjik da pored velike želje „Amerika nema realnu moć da spreči ulazak iranskih tankera u Venecuelu“. Prema njegovom mišljenju, Amerika je oduvek izbegavala ratove u blizini svojih granica. „Ako su brodovi već prošli kroz Mediteran i Gibraltarski moreuz, teško da će ih napasti u Karibima.“
Amerika je danas zemlja oslabljena udarcima korone. Agresija na Iran ne samo da bi je još oslabila, već bi uzdrmala već poljuljano svetsko tržište nafte.
Hrabrost Venecuele i Irana
Politikolog Karlos Maćado napominje da blokiranje iranskih tankera nije samo još jedan od pritisaka na Venecuelu, već upravo želja Amerike da pokaže svoju moć u Zapadnoj hemisferi: „U kontekstu Atlantskog okeana, SAD moraju da zadrže prevlast nad Meksičkim zalivom i Karipskim morem kao svojim ekskluzivnim zonama i moraju da izbegnu svim sredstvima bilo kakvo prisustvo stranih sila.“
Dodaje da Amerika dolazak iranskih brodova vidi kao narušavanje svog prostranstva i da se nalazi u dilemi da li da uđe u direktan konflikt sa Iranom ili ne — „Rat na nivou mornarica pretpostavlja ogromne troškove i ne smemo zaboraviti da su obe vojske jako dobro naoružane.“
Amerika takođe nije zaboravila da je Iran u januaru kao odgovor na ubistvo svog generala Sulejmanija napao američku vojnu bazu u Iraku.
Svi su izgledi da će brodovi nesmetano i Americi ispred nosa uploviti u Venecuelu, a da će SAD ustuknuti još jedan korak nazad u svojoj želji da bude jedini vladar u Karibima.
„Ovo je važan korak za Venecuelu, Iran i za ceo svet“, kaže za Sputnjik Serhio Rodrigez Gelfenštajn. Prema njegovom mišljenju, dolazak brodova ima jak politički efekat u ovom slučaju za Venecuelu, ali važno je znati da postoje mehanizmi solidarnosti između zemalja koje prkose imerijalističkoj hegemoniji Amerike. Za tako nešto je potrebno imati političku volju, hrabrost i odlučnost, jer je jasno da su se iranski brodovi ovim činom našli u rizičnoj situaciji.
„Venecuela je takođe pokazala odlučnost znajući da bi ovo moglo da dovede do konflikta, koji je mogao da se odvije simultano u Persijskom zalivu i u Karibima, ali koji je na kraju mogao da ugrozi Latinsku Ameriku i ceo svet, ali na prvom mestu Venecuelu, gde je moglo da dođe do oružanog konflikta, kako su pretili američki zvaničnici, zaključuje Gelfenštajn.
Kako je moguće da zemlji sa najvećim rezervama nafte u svetu treba pomoć Irana
Nestašica benzina u Venecueli nije novost. Međutim, u Karakasu su pumpe bile pune sve do početka karantina uvedenog zbog virusa korone. Ipak, na granici sa Kolumbijom benzin je luksuz koga nema već tri godine.
U Venecueli se benzin, kako sam narod kaže — poklanja. To jest, od dolaska Čaveza na vlast, cena benzina na pumpama je toliko niska, da je bakšiš uvek veći od sume koju ćete platiti za pun rezervoar (oko 0,07 dolara). U Kolumbiji je cena litra 900 puta veća. Zbog krize u zemlji, krijumčari iz Venecuele voze naftu i preprodaju je u Kolumbiji. Krijumčarenje se vrši u malim i velikim razmerama. Česte su slike lokalnog stanovništa koji biciklima preko ilegalnih graničnih prelaza voze po 20 galona nafte. Ipak, ova vrsta kriminala se odvija i na mnogo višem nivou — cisterne sa tonama tečnog zlata izlaze svakodnevno iz zemlje. Država ne uspeva da se izbori sa korupcijom u pograničnim regionima zemlje.
U Karakasu je situacija drugačija. Benzina je na pumpama bilo dovoljno sve do početka pandemije. A onda je počela nestašica i sve što ide uz nju. Ogromni redovi na pumpama doveli su do ilegalne prodaje nafte na ulicama, tako da je cena na crnom tržištu danas oko 1,5 do 3 dolara za litar.
Za nestašicu u poslednja tri meseca država krivi američke sankcije.
Prve američke sankcije protiv venecuelanske naftne industrije i kompanije PDVSA stupile su na snagu u avgustu 2017. godine. Prošle, 2019. godine, Amerika je savetovala i stranim firmama da ne sarađuju sa Venecuelom.
Venecuela je takođe optužila SAD za blokadu plovidbe, što sprečava nabavku hemijskih sredstava i rezervnih delova, neophodnih za preradu nafte.
U ovoj teškoj situaciji vlasti su obećale da će učiniti sve što je u njihovoj moći da prioritetni sektori, kao što su prehrambena industrija ili medicinske ustanove, budu snabdeveni. Iran se ponudio da pomogne.
Pročitajte i: