Eksperti objašnjavaju da Vašington pokazuje interesovanje za Inicijativu tri mora samo iz ličnih interesa, jer SAD pokušavaju da primoraju evropske zemlje da izgrade novi sistem za transport gasa i proguraju svoj znatno skuplji gas.
„Trenutno se industrija škriljaca suočava sa velikim problemima u poređenju sa isporukama gasa kroz cevovode. Tendencije su takve da američki tečni prirodni gas ima konkurenciju u ovom sektoru proizvodnje, jer pored ruskih proizvođača, tečni prirodni gas (LNG) se sada proizvodi i u Australiji i u Kataru. Postoji velika konkurencija kada je reč o tečnom prirodnom gasu i zato ne treba misliti da će američki gas biti preterano tražen u Evropi. On će postojati kao svojevrsni dodatak gasu koji ide kroz cevovode, ali ne bih govorio o nikakvoj opštoj ulozi ili trendu“, kaže za Sputnjik Aleksandar Pasečnik, ruski ekspert za energetiku.
Analitička služba američkog Kongresa pripremila je izveštaj o Inicijativi tri mora, u kome analitičari skreću pažnju na mogućnost proširenja saradnje sa učesnicima tog projekta. U izveštaju, u koji je ruski kanal RT imao uvid, ističe se da ciljevi Inicijative tri mora zadovoljavaju brojne široke ciljeve SAD na polju bezbednosti i ekonomije...
U izveštaju se naglašava da u poslednjih nekoliko godina neki članovi Kongresa pokazuju sve veće interesovanje za energetsku bezbednost Evrope i da streme ka smanjenju njene energetske zavisnosti od Rusije, kao i na izvozu američkog tečnog prirodnog gasa.
„Debata o podršci Inicijativi tri mora je više pokušaj, nego stvarni korak. Možete da diskutujete o bilo čemu, ali uslovi na tržištu su takvi da je LNG sada vrlo jeftin, kao i gas na spot tržištu. ’Gasprom“ je fleksibilan u svojim pristupima, ali svejedno, gasovodne strategije uvek pobede“, ističe Pasečnik.
Ruski gas nema alternativu
Inicijativa tri mora politička je platforma zemalja članica EU sa prostora između Baltika, Jadrana i Crnog mora. Poljska i Hrvatska su 2015. godine osnovale ovaj savez koji čini 12 zemalja: Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litva, Poljska, Rumunjska, Slovačka i Slovenija. Cilj je veća saradnja, posebno u oblasti infrastrukture, energetike i bezbednosti. Te zemlje žele da budu manje zavisne od Rusije kada je reč o snabdevanju energentima i da jačaju saradnju sa SAD.
Analitičari američkog Kongresa u svom izveštaju navode da bi članovi Kongresa mogli da budu zainteresovani za finansiranje Inicijative tri mora. U tom kontekstu, analitičari navode izjavu američkog državnog sekretara Majka Pompea o spremnosti SAD da ulože u projekat milijardu dolara.
Pojedini eksperti smatraju da je interesovanje Vašingtona za Inicijativu tri mora povezano sa ličnim komercijalnim interesima i da je smisao američkog učešća u ovom programu stvaranje neke vrste infrastrukture koja će omogućiti isporuku američkog gasa u dubinu evropskog kontinenta. To je sistem interkonektora, gasovoda u zemljama Centralne i Istočne Evrope, pre svega iz Poljske i južnih zemalja.
Ruski eksperti podsećaju da u Evropi već postoje terminali za tečni prirodni gas, koji mogu da regasifikuju više od 220 milijardi kubnih metara, ali da oni nisu iskorišćeni u potpunosti. Čak i prošle godine, kada se nabavka tečnog gasa gotovo udvostručila terminali su u najboljem slučaju bili 50 odsto puni.
Aleksandar Pasečnik, šef analitičke uprave ruskog Fonda za energetsku bezbednost, smatra da se ovde ne radi o komercijalnim interesima, nego o „propagandi“.
„Neke zemlje će dobiti dodatni novac prilikom zaključivanja ugovora za LNG. Ali, to je privremena infuzija. Amerikanci često sponzorišu kupovinu svojih proizvoda, podržavaju i sopstvene projekte iz škriljaca koji su orijentisani na evropsko tržište. Uslovno rečeno, podsticajne intervencije sastoje se u tome što Amerikanci daju evropskim zemljama novac za kupovinu njihovog tečnog prirodnog gasa. Ali, tako ne možete gradite posao. Između ostalog, to više nije posao, to je subvencija zbog političkih i geopolitičkih težnji“, objašnjava ekspert.
„Severni tok“ ide svojim tokom
Analitička služba američkog Kongresa takođe pominje nove ruske gasne projekte „Severni tok 2“ i „Turski tok“, kojima će se povećati obim isporuka prirodnog gasa u Evropu. Vašington i zemlje Inicijative tri mora zapravo zabrinjava ruska energetska dominacija u regionu.
Pasečnik podseća da postoje pokušaji uplitanja u ruske energetske projekte i podseća na slučaj nametanja sankcija kompanijama koje rade na izgradnji „Severnog toka 2“.
„Sada ovaj projekat realizujemo čak i u uslovima sankcionih mera, zbog čega su rokovi za završetak projekta malo pomereni, ali to sada nije toliko važno – odlaganje rokova bilo bi kritično da nema ukrajinskog tranzita, ali je on sačuvan. Stoga, puštanje u rad ’Severnog toka 2‘ u prvom kvartalu 2021. godine nije kritični scenario... Rusija će završiti taj projekat. Odbijamo sve napade sa uspehom“, kaže ekspert.
Trenutno se u okviru Inicijative tri mora realizuje projekat gasovoda (Baltic Pipe) koji bi u Poljsku po dnu Baktičkog mora dovodio gas iz Norveške. Očekuje se da će ovaj gasovod proraditi do 2022. godine i da će zameniti deo isporuka iz Rusije. Međutim, ruski eksperti ističu da je poljski projekat čisto politički, jer ima za cilj da pokaže da je Poljska nezavisna od Rusije i smatraju da taj projekat nije u stanju da ima ozbiljan uticaj na evropsko energetsko tržište.
