Vlasnici novozelandske kompanije „Animatronik entertejnment portfolio“ Melani Langloc i Vang Li pozvani su u Kinu radi izgradnje okeanarijuma. Međutim, umesto planiranih delfina i kitova, koji su trebalo da budu pušteni u bazene, oni su predložili robote-delfine.
Jedan od tvoraca robota delfina Vang Li objasnio je za Sputnjik zašto bi uvođenje takvih robota u okeanarijume moglo imati blagotvoran uticaj na zaštitu životinja.
„U protekle dve decenije, tržište zabave u Kini je postalo najbrže rastuće na svetu. Zbog toga se i pojavio veliki broj tematskih parkova, okeanarijuma, gde se beleži sve više primera zloupotrebe divljih životinja koje se uzgajaju u veštačkom okruženju. Na primer, veliki sisari. U prirodnim uslovima njihov životni vek može dostići 90 godina, a u zatočeništvu jedva da mogu proživeti dve godine. U tako nepovoljnom okruženju, divlje životinje imaju veću verovatnoću da se zaraze nekim opasnim bolestima i prenesu ih ljudima koji su u kontaktu sa njima“, kaže Vang Li.
Pored toga, ističe sagovornik Sputnjika, tako visoka stopa smrtnosti znači kontinuirano povećanje troškove, na primer, ako uzmemo desetogodišnji period i okeanarijum koji prima dva miliona ljudi godišnje.
„Treba da uložimo samo jedanput u deset robota-delfina i prepolovićemo troškove korišćenja okeanarijuma. Održavanje i rad samih robota je samo desetina onoga što je potrebno pravim životinjama. Na kraju, svi troškovi su jedan treći ili četvrti deo prethodnih rashoda“, objašnjava Vang Li.
Robot delfin težak 270 kilograma
Melani Langolc je u nedavnom intervjuu objasnila da veštački delfin ima istu težinu, strukturu skeleta, interakciju mišića sa skeletom, masne naslage stvarne životinje. Prema njenim rečima, delfini izgledaju toliko prirodno da su ljudi koji su ih videli prvi put bili sigurni da su pravi.
Roboti su teški 270 kilograma, a bez dodatnog punjenja mogu da plivaju do 10 sati.
Ekološki novinar Dženg Tin Jing smatra da bi takva odluka zaista mogla da znači korak bliže ka zaštiti divljih životinja, iako donekle sumnja u isplativost robota.
„Cena jednog bioničkog robota-delfina je od 40 do 60 miliona dolara. Ako je njihov životni vek 10 godina, tada će dnevna potrošnja iznositi oko deset hiljada dolara. Troškovi ishrane živog delfina uopšte nisu tako veliki. Stoga verujem da ekonomska komponenta ovde nije toliko bitna. Mnogo je veća verovatnoća da će se roboti-delfini uspešno koristiti kao sredstvo za privlačenje pažnje. Mnogi zaštitnici prirode se zalažu za to da se životinjama zabrani nastupanje, a uvođenje takvih robota-delfina će pomoći da se smanji broj životinja koje se koriste za nastupe, i tako bi se delfini vratili na slobodu“, rekao je on za Sputnjik.
Pregovori s kineskim zabavnim parkovima
O planiranim radovima u Kini Vang Li je rekao za Sputnjik da njegova firma trenutno pregovara sa nekoliko vodećih kompanija u sferi zabave u Kini.
„Očekujemo da ćemo u narednih pet godina realizovati oko 10 projekata u više gradova, uključujući stvaranje oko 150 objekata morske flore i faune“, rekao je on i dodao da još ne može da otkriva konkretnije informacije.
Uprkos činjenici da Džang Ting Jing hvali projekat novozelandskih pronalazača, on skreće pažnju na činjenicu da jednostavno puštanje životinja iz veštačkih rezervoara nije dovoljno.
„Zaštita divljih životinja podrazumeva njihov povratak u prirodnu sredinu. Međutim, ako puštamo životinje u okruženje koje je zagadio čovek, to je njihov direktan put do smrti. Pored toga, neke životinje su toliko navikle da se hrane u veštačkom okruženju, da nisu u stanju da same dođu do hrane. Kada govorimo o delfinima, veštačko stanište sigurno nije najbolji izbor za njih. Ako je delfin zdrav, bolje je pustiti ga na slobodu. Ali ako je bolestan, onda je bolje da se čovek brine u njemu. Ako posmatrate sa ove tačke gledišta, onda je, naravno, puštanje jednog ili dva zdrava delfina na slobodu korak ka očuvanju divlje prirode“, rekao je on.
Kako je istakao, ovde je ključno pitanje kako se čovečanstvo odnosi prema prirodi jer divljim životinjama treba dati osećaj stabilnosti dok su na slobodi, kako bi imali dobre uslove za razmnožavanje.
Međutim, ovim bi već trebalo da se bave ekolozi i zaštitnici životne sredine. Sa druge strane, tvorci veštačkih životinja se neće zaustaviti samo na delfinima. Oni takođe planiraju da naprave i druge robote-životinje, kao i da promene industriju zoološkog vrta u potpunosti.
„‘Pametne’ životinje nisu samo zamena za živa bića, ovo je nova era u svetu zabave. Naša kompanija u svom projektu objedinjuje najbolja ostvarenja kinematografije, televizijske i druge umetnosti. Tako mi stvaramo najrazličitije i neograničene scenarije interakcije javnosti sa bioničkim robotima koji su potpuno bezbedni. Ovo je višedimenzionalno iskustvo. Verujemo da možemo da napravimo pravu revoluciju u svetu zabave. Pored morskih projekata, imaćemo i druge“, poručuje Vang Li.
Pročitajte još:
