Političar se zapitao da li je ministarka inostranih poslova istorijski upoznata sa dokumentom koji je potpisala i dodao da bi, da nije bilo SSSR-a, granice Bugarske izgledale potpuno drugačije i da bi deo sadašnje teritorije pripao Grčkoj i Jugoslaviji.
„Da nije bilo čvrstog stava Sovjetskog Saveza na Pariskoj mirovnoj konferenciji, znate li da bi granica između Bugarske i Grčke prolazila 30 kilometara južno od Plovdiva, odnosno u blizini Bačkova? Da li znate da bi, da nije Sovjetskog Saveza, Pirinska Makedonija bila unutar granica Jugoslavije, i da bi obim reparacija, koje bi Bugarska trebalo da plati kao članica Trilateralnog pakta, ekonomski uništila našu zemlju, uzrokujući treću nacionalnu katastrofu? Jeste li svesni da bi, bez SSSR-a, planovi takozvanih saveznika uključivali uništavanje Bugarske kao zemlje?“, izjavio je on.
Zaharijeva je, govoreći u parlamentu, izjavila da su je takva pitanja iznenadila.
„Na ovaj način dovodite u pitanje sve napore i dostignuća Bugarske na putu prelaska ka demokratiji. Očigledno je da Vam se čini da poznajete istoriju Drugog svetskog rata i kasnije događaje u Evropi bolje od ministara koji su potpisali deklaracije i optužujete nas za ove nepouzdane stvari. Preporučila bih Vam da pročitate pomenutu deklaraciju, jer se Sovjetski Savez tamo ne pominje. Nešto Vam se pričinilo. Želim jasno da kažem da je osam država članica EU i NATO-a zajedno sa SAD odalo priznanje onima koji su žrtvovali svoje živote u borbi protiv nacional-socijalizma. Delimo uverenje da je pobeda rezultat napora miliona ljudi, volje i nepokolebljivosti antihitlerovske koalicije, kojoj se naša zemlja pridružila na kraju rata. Sovjetski Savez i Crvena armija pretrpeli su najviše ljudskih gubitaka u tom krvavom sukobu“, rekla je ministarka.
Prema rečima Zaharijeve, narodi Centralne i Istočne Evrope platili su visoku cenu za pobedu - neki od njih su izgubili suverenitet, bili su podvrgnuti represijama i doživeli su kršenje ljudskih prava.
Ona je takođe istakla da Bugarska, kao članica Trojnog pakta, nije učestvovala u borbenim akcijama protiv Sovjetskog Saveza.
„Znate li da je 5. septembra 1944. SSSR objavio rat Bugarskoj, uprkos postojanju diplomatskih odnosa i suvereniteta, koji je Bugarska proglasila 26. avgusta, i bez obzira na to što u našoj zemlji nije bilo nijednog nemačkog vojnika?“, rekla je ona, pozivajući bugarskog poslanika da ne „širi mitove“ o zaštiti koju je SSSR pružio Bugarskoj od susednih zemalja na Pariskoj mirovnoj konferenciji.
Zajednička deklaracija evropskih zemalja i SAD
Šefovi diplomatija devet zemalja Centralne i Istočne Evrope i državni sekretar SAD sedmog maja potpisali su zajedničku deklaraciju povodom 75. godišnjice okončanja Drugog svetskog rata. U dokumentu se odaje počast žrtvama rata i svim vojnicima koji su se borili protiv nacističke Nemačke.
Međutim, ministri spoljnih poslova devet zemlja i šef američke diplomatije ističu da okončanje ratnih dejstava u maju 1945. godine nije stavilo tačku na porobljavanje Evrope. Oni su ukazali da je još pola veka Centralna i Istočna Evropa ostala pod vlašću komunističkih režima.
Bugarska socijalistička partija je 8. maja saopštila da je ogorčena činjenicom da se Bugarska pridružila zajedničkoj izjavi zemalja Evrope i SAD, u kojoj se govori o represijama i mučenjima usled uspostavljanja komunističkog režima.
