Ovo za Sputnjik kaže Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja „Nedeljnika“ komentarišući poruke koje stižu sa Zapada tokom naelektrisanih dana u Crnoj Gori.
Naša sagovornica ističe da dva pozivanja na smirivanje tenzija evropskih zvaničnika, počevši od Tanje Fajon, u najmanju ruku su licemerna, jer bi Brisel, da ima toliko mali broj zaraženih kao u Crnoj Gori, odavno napravio žurku za ceo grad, a ne hapsio ljude pred crkvama.
Kad hoće nešto da otmu, kažu: nemojte biti emotivni
Na reči specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka da niko ne treba da se igra sa emocijama i da mora da se traži rešenje koje će smiriti strasti, Smajlović kaže da se naježi:
„On očigledno staje na stranu crnogorskih vlasti. Gde ima to da su nebitne emocije kada se rešavaju najbitnija nacionalna pitanja. Svi zakoni su borba za srca i duše ljudi (američka formulacija) i to svi znamo, a samo kada se odnosi na zemlje od kojih hoćete nešto da otmete onda kažete „nemojte da budete emotivni.“ I oni su emotivni ali će dati prednost onome ko se uklapa u njihove interese i još će da se pretvaraju da je taj moralno u pravu. Tako su nas bombardovali i objašnjavali da je za nas to dobro. Zašto se tada nisu držali povelje UN.“
Da su hteli na Zapadu da reaguju na vreme, ističe ona, učinila bi to još Venecijanska komisija, jer je imala sa kime da pregovara.
„Nigde na svetu se ne donosi zakon, a da se ne pita taj na koga se zakon i odnosi, a Srpska pravoslavna crkva ima prvake, poput oca Gojka Perovića, koji su u stanju da ravnopravno razgovaraju.“
Ukazao se neki novi Milo
Do poslednjeg obraćanja Mila Đukanovića mogli smo samo da kažemo kako je to predsednik koji shvata narativ, da je njegova priča uglačana, prosto, mogao je da bude lider bilo koje evropske zemlje. Ipak, bila sam preneražena, kaže naša sagovornica, kada se na Cetinju povodom dve godine od preuzimanja dužnosti predsednika države, ukazao neki drugi čovek koji je govorio na način na koji ne bi lider nijedne evropske zemlje.
„Njegova priča o nacionalnoj crkvi je razilaženje sa glavnim tokom evropske istorije. Da Milo Đukanović nije glavni adut zapada, mazina maza Vašingtona i Brisela, oni potpisnici 'Apela 88' bi ga razbucali u teorijskom i političkom smislu. Ne mislim tu samo na poruke o crkvi, već i o onih 30 odsto Srba koji se osećaju kao manjina i koji ne mogu da očekuju da će zauzeti ni jedno mesto na društvenim položajima. On na takve konstatacije kaže 'Šta hoćete, da radite u ministarstvima, da budete na važnijim položajima!?' Parafraziraću, ali je praktično rekao da su to nelojalni građani i da mu ne pada na pamet da oni dođu na mesta sa kojih bi mogli da ga sabotiraju,“ rekla je Smajlović.
Ona smatra da je to potpuno suprotno evropskim vrednostima, ali je očigledno da Đukanovića niko sa Zapada neće kritikovati.
Takozvani uticaj Moskve u Crnoj Gori dežurni je krivac za Zapad. Smajlović kaže da cela situacija u Crnoj Gori nije nebitna Zapadu, već je poenta u tome da u fusnoti svakog članka u tamošnjim novinama stoji da je Srpska pravoslavna crkva pod jakim uticajem Ruske pravoslavne crkve i smatra se faktorom destabilizacije ili mostom preko kojeg Moskva vrši uticaj.
„Pitamo se, kako jedna Amerika koja insistira na verskim slobodama i koja je strašan protivnik državne crkve, sada odjednom ne staje na stranu srpske manjine. A podrška se ne dobija samo iz jednog razloga – jer će se u geopolitičkom smislu reći 'oni su blizu Moskvi',“ ocenila je Smajlović.
Sukob dvojice predsednika istinski
Iako nema puno empatije zapadnih zemalja, Beograd mora da koristi sve što može, kaže naša sagovornica, i to na svim svetskim forumima istovremeno, pazeći da se ta retorika ne proglasi za mešanje u unutrašnja pitanja druge države. Ona tvrdi da je Đukanović počeo i tom optužbom da se bavi spominjući da je ovo novo Sarajevo.
„Beograd šta god da saopšti, neko će sa Zapada reći da je to previše i tu će se gledati šta je najviši evropski standard u odnosu sa susedima. U poslednje vreme bilo kakvo činjenje Beograda, iako ne od samog Đukanovića, već od njegovih saradnika, proglašava se za fašizam. Uz svest Srbije da ne sme da se ponaša paternalistički prema susednoj državici ton između predsednika Crne Gore i Srbije se pogoršava i sve više mislim da je njihov sukob istinski, da nije fingiran,“ rekla je naša sagovornica.
Načekaće se Đukanović na autokefalnost
Nova ideja Mila Đukanovića o stvaranju nove crkve podstakla je na razmišljanje ima li sličnih primera. U Makedoniji postoji crkva koja nije autokefalna ali je ljudi doživljavaju kao svoju, kaže Smajlović i dodaje da će proći dugo vremena dok ne dobije autokefalnost.
Što se Ukrajine tiče, ona podseća da su zapadni mediji pisali da je ukrajinski model zapravo bio projekat na kojem su dugo radile američke bezbednosne obaveštajne službe i da to nije bilo lako.
„U novim analizama sam videla da se u Crnoj Gori razmišlja o ukrajinskom modelu ali da je teško zamisliti da bi bilo ko u pravoslavlju hteo da produžava ovaj sukob. Tako da će se Đukanović načekati da mu jednog dana bude priznata autokefalnost,“ izjavila je Smajlović.
Poruke za naredni popis
Njegov cilj je, dodaje ona, da se ipak skrši otpor, pogotovo novih generacija. Đukanović kada poruči Srbima - „nećete raditi u Ministarstvu spoljnih poslova“, on praktično poručuje – ili idite odavde ili se priklonite.
„To je lomljenje, da se buduće generacije na narednom popisu zapitaju kakvog smisla ima da su oni državljani Crne Gore, a da sebi onemoguće napredovanje zato što insistiraju da su Srbi. Tim metodama se može smanjiti broj onih koji će reći da im je srpski maternji jezik,“ kaže naša sagovornica.
Pročitajte još:
