Prvi čovek Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Vladimir Kostić, ustalasao je domaću javnost pozivom da dijalog u Srbiji konačno otpočne kako društvo ne bi ponavljalo iste zablude i greške. On je ocenio da su građani ostali bez demokratske kondicije i vere u institucije, višepartijski politički život i smisao ličnog učešća u njemu, gde se politički diskurs u Srbiji uglavnom zasniva na negativnom otklonu od drugih.
"Iscrpljeni od podela, mi ih i dalje kompulzivno ponavljamo, a naše podele obično teže da budu konačne“, kaže predsednik SANU, istakavši da u tome nema nevinih.
Mogu li akademici pokrenuti dijalog u Srbiji
U tako polarizovanom društvu gde se vlast i opozicija svakodnevno međusobno optužuju, gde su svađe svakodnevna slika stanja i među opozicijom, može li biti dijaloga i kakvog? Na ovo pitanje, sociolog Vladimir Vuletić kaže da je za stabilnost društva dijalog neophodan, ali da bi u situaciji kakvu imamo svi akteri na koje je predsednik SANU mislio, morali prvo da povedu jedan unutrašnji dijalog sami sa sobom, odnosno da na neki način definišu sopstvene pozicije, da vide šta zapravo hoće.
„Postizanje nekog minimuma konsenzusa je ono što bi morao da bude cilj dijaloga. Dijalog koji će se voditi samo dijaloga radi, gde će svako pričati ono što želi da saopšti javnosti, bez zajedničke vizije i interesa da se postigne nekakav minimalan konsenzus je nešto što bi predstavljalo mali pomak, ako ga uopšte bude“, kaže Vuletić za Sputnjik.
SANU kao moderator
On je izrazio nadu da bi uz aktivnost institucija kakva je Akademija nauka, koje bi trebalo da budu moderatori tog razgovora, u jednom trenutku taj dijalog zaista i mogao da počne. On, pritom, ukazuje na činjenicu da smo na oko mesec dana do parlamentarnih izbora čiji je bojkot još ranije najavio deo opozicije.
„Sada je i pitanje šta bi taj dijalog s obzirom na skore izbore mogao da ima kao svoju posledicu. Da li bi on značio neku vrstu poziva na prolongiranje izbora, ili bi trebalo da bude okvir u kome bi stranke koje bojkotuju izbore promenile svoje mišljenje, to je ono što je sada interesantno i što će dati poseban, rekao bih, dnevnopolitički ton tom predlogu“, ocena je profeora sociologije na Filozofskom fakultetu beogradskog univerziteta.
Širi dijalog ne samo partijskih ljudi
Vuletić, međutim, smatra da je važnije da se otvori jedan širi dijalog između mislećih ljudi u Srbiji koji nisu nužno povezani samo sa političkim strankama. Neke druge institucije bi, kako dodaje, morale da daju svoj značajan dioprinos da se dijalog mislećih ljudi u Srbiji sa različitih ideoloških, kulturoloških i svakih drugih pozicija sprovede, sa osnovnim ciljem da se spuste tenzije i sadašnja netrpeljivost koja zapravo otežava bilo kakav razgovor.
Kultura dijaloga u ovoj situaciji mora da se svodi na kućno vaspitanje, da možete da saslušate drugog, da u onome što drugi kaže prepoznate nešto što može da ima zajedničkih crta sa onim što je vaša pozicija, pa i da ostanete na suprotstavljenim pozicijama, ali da težite tome da prepoznate koje su to minimalne tačke konsenzusa, objašnjava Vuletić.
Nema društva bez konsenzusa
On upozorava da ne može da postoji društvo bez konsenzusa, ili takvo ne može dugo efikasno da funkcioniše. Po njegovoj oceni, dijalog nije nemoguć, ali je za to potrebna svojevrsna priprema. Ipak smatra da je za pravi razgovor koji bi otvorio ona suštinska društvena pitanja koja se tiču korena sukoba, do izbora, suviše kratko vreme, ali da bi u tom periodu on mogao da bude naznaka smirivanja tenzija, jedna vrsta obećanja da će do takvog dijaloga doći odmah posle izbora.
Videćemo, kaže Vuletić, ko će i na koji način ovaj poziv da iskoristi.
„Lično mislim da je Srbiji potreban jedan mnogo dublji dijalog. Zato sam i pomenuo misleće ljude. Za većinu političara dnevnopolitički interesi su nešto što, pre svega, imaju u vidu, a ono što je u korenu tih sukoba, to često izmiče. Zato mislim da taj dijalog ne može da se kvalitetno ni pripremi, a ni vodi, bez medijatora. Možda je Akademija dobar medijator koja će da definiše šta su to okviri, ko bi trebalo da učestvuje u tom dijalogu, kakvi bi bili njegovi ciljevi, da postavi određena pravila vođenja dijaloga“, ističe ovaj sociolog.
On u prilog takvom razmišljanju podseća da smo imali takozvani unutrašnji dijalog o Kosovu, koji nije dao očekivane rezultate, pa smatra da nije realno da u mesec dana imamo nešto što će uroditi vidljivim rezultatima. Ali, kao najava, naznaka, mislim da je uredu, zaključio je Vuletić za Sputnjik.
