„Leteli su iznad Bele kuće i civilne infrastrukture, pratili su gde bi mogao da se nalazi predsednik: (bazu) 'Kamp Dejvid' ili Bedminster (mesto gde se nalazi Trampov golf klub). Dakle, nisu se na pravi način pridržavali Sporazuma“, rekao je O'Brajen za „Foks Njuz“.
Odgovarajući na pitanje da li će Bela kuća napustiti i Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START-3), kao što se dogodilo sa Sporazumom o otvorenom nebu, O'Brajen je rekao da takav scenario ne smatra verovatnim.
„Rusi žele punu kontrolu nad naoružanjem, kao i mi, tako da sam oprezno optimističan povodom toga da ćemo početi da napredujemo kada je reč o START-3“, rekao je savetnik i dodao da će Amerika uskoro pregovarati s Rusijom o kontroli nad naoružanjem.
Istovremeno, Pentagon je saopštio da će SAD razmotriti mogućnosti stavljanja na raspolaganje dodatnih snimaka ruske teritorije saveznicima nakon povlačenja iz Sporazuma o otvorenom nebu.
“Sjedinjene Američke Države bile su u bliskom kontaktu sa našim saveznicima i partnerima povodom našeg revidiranja Sporazuma, i istražićemo mogućnosti pružanja dodatnih rezultata saveznicima kako bismo ublažili posledice bilo kakvih nedostataka koje mogu da nastanu usled povlačenja iz Sporazuma“, navedeno je u saopštenju.
Podsetimo, Tramp izjavio je u četvrtak izjavio da će Amerika izaći iz Sporazuma o otvorenom nebu, zbog toga što ga, kako on kaže, Rusija krši.
Ranije je „Njujork tajms“ objavio, pozivajući se na visoko rangirane zvaničnike u američkoj administraciji, da će zvanični Vašington u petak obavestiti Rusiju o izlasku iz Sporazuma o otvorenom nebu. Američki list piše da izlazak Amerike iz ovog sporazuma može da znači da američki predsednik Donald Tramp nema nameru da produži osnovni sporazum između RF i SAD o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3), koji ističe 2021.
Sporazum o otvorenom nebu potpisan je 1992. godine i postao je jedna od mera za izgradnju poverenja u Evropi nakon Hladnog rata. On je na snazi od 2002. godine i omogućava zemljama-učesnicama da otvoreno prikupljaju informacije o oružanim snagama i aktivnostima drugih. Sporazum su potpisale ukupno 34 države.
