Ruska rublja je nakon naftnog i karantinskog potresa polako počela da jača. Kurs dolara je danas maksimalno padao za 45 kopejki, do 72,23 rublje, a kurs evra za 27 kopejki, do 79,03 rublje.
„Koliko vidim po dokumentima, inflacija se malo usporava i rublja jača”, istakao je ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku posvećenom merama podrške ekonomiji i socijalnoj sferi.
Izbegnut scenario iz 2014. godine
Ruska valuta, za razliku od 2014. godine, kada je došlo do pada cena nafte, ovu neviđenu krizu preživela je na potpuno drugačiji način. Rusko stanovništvo je te 2014. godine, zbog već tradicionalne devizne panike, pohrlilo da kupuje dolare i uvoznu tehniku, čime je još više nanelo štetu kursu rublje.
Ovog puta je sve to uspešno izbegnuto. Devalvacija rublje bila je neizbežna, iako nije dostigla tu kobnu cifru od preko 100 rubalja za dolar, kako je predviđala „Rajfajzen banka” u svom najgorem scenariju.
Najgore prognoze nisu ostvarene zahvaljujući merama Centralne banke Rusije i regulatornog tela, ali je i promenjeno ponašanje Rusa takođe pomoglo rublji.
Porast finansijske pismenosti i deviznog „imuniteta”
Prema rečima stručnjaka, to znači da je kod Rusa i privatnih investitora porasla finansijska pismenost.
„Tokom pada vrednosti rublje, prodavani su dolari. Ljudi su smatrali da mere centralnih banaka SAD i Rusije mogu da smire paniku i pomognu tržištu. Zato je potražnja stanovništva za devizama bila mnogo manja, nego u sličnim situacijama prethodnih godina”, smatra vodeći analitičar „FhPro” Aleksandar Kupcikevič.
S druge strane, prema rečima investicionog stratega „BKS Premijer” Aleksandra Bahtina, ruski građani su verovatno već izgradili devizni „imunitet” usled prethodnih talasa devalvacije, pa je primetna povećana rezistentnost stanovništva na oštre oscilacije valute.
Pored valutnog imuniteta, svoju ulogu je odigrao je efekat karantina.
„Napadi panike sprečeni su zahvaljujući činjenici da su ljudi imali vremena da sede i razmisle o svojoj finansijskoj strategiji”, smatra predsednik Izvršnog odbora banke „Fridom Finans” Genadij Salič.
U svakom slučaju, negativni scenario je na kraju izbegnut.
Pored spoljašnjih, važni i unutrašnji faktori
Na naftnom tržištu konačno postaju primetni rezultati sporazuma OPEK+, koji je stupio na snagu 1. maja. Cene nafte danas dostižu maksimalno 35 dolara po barelu, što doprinosi jačanju rublje.
Postepenoj stabilizaciji ekonomije i tržišta doprinose i postepeno slabljenje karantinskih mera i pomoć centralnih banaka zemalja.
Postoje i unutrašnji faktori koji sada podržavaju rusku valutu. Tu je, pre svega, pomoć Centralne banke. Takođe, investitori se okreću rublji i ruskim hartijama od vrednosti, a u korist rublje ide i to što je nastupio period plaćanja poreza i dividendi.
Od leta moguć još jedan test za rublju
Međutim, i pored očiglednog postepenog oporavka, stručnjaci ne isključuju ni drugi talas devalvacije.
Prema stručnjacima „Rajfajzen banke”, rublja tokom leta može biti u padu do 80 rubalja za dolar. Kako objašnjavaju, slabljenje restriktivnih mera, uvedenih zbog pandemije, usloviće povećanu potražnju, uključujući i troškove kupovine uvoznih proizvoda. To se može negativno odraziti na tekuće operacije i izvršiti pritisak na domaću valutu.
Pored toga, ponestalo bi i potencijala za rast cena nafte. Stručnjaci smatraju da cena nafte neće preći mnogo više od 30 dolara po barelu i zato povećanje izvoza ne može da kompenzuje uvećanje uvoza.
Ipak, nakon mogućeg naglog slabljenja rublje u letnjim mesecima, prema mišljenju stručnjaka Genadija Saliča, tokom jeseni i zime može se očekivati oporavak kursa usled porasta cena nafte. Krajem godine, kada će biti minimalizovani efekti pandemije, najviša vrednost dolara može iznositi između 65 i 67 rubalja za dolar.
