Ambasade SAD i Velike Britanije pozvale su kosovske institucije da sprovedu odluku ustavnog suda i vrate Manastiru Visoki Dečani zemljište koje je predmet spora već dve decenije. Usledio je apel kancelarija EU i OEBS-a koje „podstiču kosovske vlasti da sprovedu presudu ustavnog suda“, prema kojoj bi opštinske vlasti u Dečanima trebalo da 24 sporna hektara zemlje u katastru zavedu kao manastirsko imanje.
Klanovi otimaju imovinu Dečana zbog auto-puta
Iguman Dečana za Sputnjik pojašnjava da je reč o manjem delu imovine Manastira koja je 1946. godine nacionalizovana, a 24 hektara su vraćena neposredno pre rata na Kosovu i Metohiji 1997. godine. Po završetku sukoba, lokalne opštinske vlasti izbrisale su imovinu Manastira iz katastra, a Dečani su se žalili. Konačno, presudu je doneo vrhovni sud 2012. godine, a ustavni sud ju je potvrdio četiri godine kasnije. Međutim, katastarski zemlja i dalje ne pripada Manastiru.
„Ne upisuju je zato što se tome protivi opština Dečani iza koje stoje najmoćniji klanovi ovog dela Pokrajine, pod jakim uticajem Ramuša Haradinaja, koji je svih ovih godina bio najveći protivnik rešavanja ovog pitanja i bez kog se ništa u ovoj opštini ne može dogoditi. Cilj tih krugova nije samo da Manastiru oduzmu imovinu, već i da naprave auto-put pored Manastira. Ovih dana se ponovo otvaraju radovi na proširenju i postoji opasnost da se nastave i u zaštićenoj zoni oko Manastira, što je zabranjeno zakonom“, objašnjava iguman Sava.
Zona zabranjene gradnje
On pozdravlja apel međunarodne zajednice da se problem sa zemljištem reši i podseća da su u zoni oko Manastira zabranjeni gradnja komercijalnih objekata, ugrožavanje prirodnog ambijenta, a posebno izgradnja puteva i druge infrastrukture koja može da naruši okolinu.
„Pre dve godine svi ambasadori i predstavnici EU zemalja u Prištini su poslali jasnu poruku iz Dečana da se zakon mora poštovati i da je neprihvatljivo da pored Manastira prolazi tranzitni put za Crnu Goru, na kojem posebno insistiraju lokalne vlasti. Za sada se radovi vrše svuda oko zaštićene zone i postoji jasna namera da se međunarodna zajednica i Manastir dovedu pred svršen čin, iako bi trebalo ukinuti zakon da bi se put pored Manastira podigao na nivo tranzitnog puta. Međunarodni stav je tu vrlo decidan, oni su više puta upozorili Prištinu da ovakvim ponašanjem i selektivnim poštovanjem sopstvenih zakona i sudova obeshrabruju investicije na Kosovu i ugrožavaju budućnost svih građana“, podseća iguman Visokih Dečana.
Cilj – proterivanje i uništenje
On podseća da je Manastir godinama bio pod pritiskom kako bi se monaštvo proteralo, a svetinja uništila. O tome svedoče četiri minobacačka napada po završetku rata, a 2016. godine osujećen je i teroristički napad grupe naoružanih Albanaca koji su bili pripadnici ISIS-a. Zato je Manastir Dečani do danas jedini objekat SPC na KiM koji je pod zaštitom Kfora.
„Primer nepoštovanja odluke ustavnog suda, pritisci na Manastir, brojni napadi, kako fizički tako i medijski, u kojima se tvrdi da Manastir nije ni srpski, pa zašto su ga granatirali ako je njihov, pokazuje da je bez međunarodne zaštite, kako institucionalne tako i vojne, nemoguć opstanak u jednoj ovakvoj situaciji bezakonja“, ističe Janjić.
On kaže da nije siguran koliko će najnoviji međunarodni apel uticati na upisivanje u katastar zemlje, koju od 1999. godine po dozvoli UN misije na Kosovu Manastir koristi, ali ističe da je situacija sa nepoštovanjem odluke ustavnog suda još jedan dokaz da najugroženiji objekt, Unesko spomenik svetske baštine, treba obavezno uključiti u dalji nastavak dijaloga između Beograda i Prištine.
„Bez obzira na političku stranu dijaloga o kojoj se SPC više puta decidno izjasnila, treba obezbediti dugoročni nastavak misije Kfora, zaštitu Manastira i jače međunarodne garancije koje treba da zaustave teror nad srednjovekovnim manastirom, koji je za vreme rata pomagao svim ljudima, uključujući i kosovske Albance“, zaključuje iguman Sava Janjić.
