Babić za Sputnjik ne spori da su oni koji su bili na meti grada, posebno onog veličine oraha, pretrpeli potpunu štetu. To su, kako napominje, pre svega voćnjaci i povrtnjaci.
Grad pustošio voćnjake, a rakete ga zaustavile
Nevreme je zakačilo krajnji jugozapad, praktično od područja Sjenice i granice sa Crnom Gorom i BiH, i premeštalo se preko preko Golije, Kopaonika, Goča i zahvatilo područje Kruševca i Kraljeva.
„Najugroženija je bila teritorija Kruševca, kao i Aleksandrovac, Brus, Blace. Tu smo imali maksimalno, izuzetno intenzivno dejstvo grada, tako da je samo radarski centar Kruševac juče na tu oblačnost ispalio 609 raketa. Sa ostalim centrima - Sjenica, Niš, Crni vrh, sve zajedno je potrošeno 749 raketa“, kaže sagovornik Sputnjika.
Na pitanje da li je to bilo optimalno u toj situaciji, on je nedvosmislen.
„Asolutno. Za ovu sezonu smo spremni. Juče je, praktično, bio prvi dan dejstva u ovoj godini i imali smo sasvim dovoljno raketa. Dokaz je i to što je Radarski centar Kruševac ispalio 609 raketa uz učešće 87 lansirnih stanica. Tako obimno dejstvo na jednoj teritoriji sigurno nije bilo poslednjih desetak godina“, kaže Babić.
Raketa ima dovoljno
On ističe da raketa ima dovoljno, da su za dalji rad potpuno spremni, pa su već rano jutros uputili rakete iz centralnog magacina ka lansirnim stanicama koje se popunjavaju.
Na pitanja, kakvih je razmera bila ta nepogoda, kako je u RHMZ klasifikuju, sagovornik Sputnjika kaže da po standardnim međunarodnim oznakama postoje tri osnovne dimenzije kumulonimbusa, oblaka koji donose jake pljuskove i grad. To su jednoćelijski, višećelijski i superćelijski i taj koji je zahvatio teritoriju Kraljeva je nekih petnaestak minuta imao karakteristike superćelijskog procesa da bi kasnije prešao u višećelijski.
Superćelijski procesi
Ono što se dešavalo na teritoriji Sjenice, Golije, Kruševca, su kako kaže, klasični superćelijski procesi, gde su se padavine sa jakim pljuskovima protezale na površinu prečnika 15 kilometara.
„Radilo se o klasičnim superćelijskim procesima koji su retki, ali su izuzetno razorni“, kaže Babić.
Veličina grada se, kako ističe, kretala od onih najmanjih dimenzija, a maksimalan, veličine oraha, zasuo dva sela na padinama Golije i jedan kratak potez između Ušća i Studenice na području Kraljeva, kao i blizinu Kruševca.
Leopardova koža
„To je nešto što odlikuje te superjake kumulonimbuse da oni i pored protivgradnih dejstava ipak nađu način da stvore krupnija zrna grada. Ali štete na poljoprivrednim kulturama, makar prema prvim informacijama, nisu velike, zato što smo imali 'leopardovu kožu' u štetama, jer smo grad uspevali da prekinemo“, ističe načelnik Centra za odbranu od grada RHMZ.
On napominje da je u nekim selima kod Aleksandrovca i Blaca grad zahvatio površinu između 50 i 100 hektara. Sve ukupno, na teritoriji Kruševca oštećena teritorija bi trebalo da bude, po prvim procenama rađenim sinoć po mraku, negde oko 550 hektara, na teritoriji Kraljeva gradom je zahvaćeno oko 100 hektara, naveo je naš sagovornik. On, ipak, ističe da su ekipe na terenu i da će preciznijih podataka biti za koji dan kada se sve obiđe.
„Šteta je sada maksimalna na voćarskim i povrtarskim kulturama, to su kulture koje su u ovom periodu godine vrlo osetljive, a uglavnom je reč o planinskim selima“, ističe Babić.
Nisu osigurani
Pretpostavka je da najveći broj domaćinstava nije osiguran od ovakvih nepogoda, što je praksa koja se u Srbiji teško menja.
Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović je pre nekoliko meseci ukazao na to da je u Srbiji osigurano samo 12 odsto obradivih površina.
Kada se uzmu u obzir i registrovana i neregistrovana domaćinstva taj procenat je još niži. Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije to je samo od tri do pet odsto što je mnogo niže od procenta osiguranja u poljoprivredi u okruženju.
Odziv je slab uprkos tome što Ministarstvo poljoprivrede od 2006. godine u kontinuitetu daje podsticaje za premije osiguranja.
U odgovoru Sputnjiku, u Ministarstvu podsećaju da je ono intenzivno radilo na modernizaciji sistema odbrane od grada, kao i na podršci domađinstvima u izgradnji protivgradnih mreža za šta podsticaji iznose 50, odnosno 65 odsto, zavisno od područja, uz maksimalan iznos od 1,5 miliona dinara.
Nema potpune zaštite
Napominju, takođe, da nigde u svetu ne postoji 100 odsto zaštita od grada i da protivgradni sistem koliko god bio savremen, ne može da spreči grad u potpunosti, ali može da ga redukuje. Zbog toga je, kako kažu, kombinacija automatskog sistema protivgradne zaštite od strane države, osiguranje useva i plodova koje država regresira i nabavka protivgradne mreže najbolji način zaštite.
Na pitanje kada će biti zaokružen projerkat automatizovanog lansirnog sistema protivgradnih raketa, Babić napominje da bi to trebalo da bude za za pet-šest godina. Prošle godine je završen na području radarskog centra Valjeva, odnosno Kolubarskog i Mačvanskog okruga.
Time će se, što je iskustvo Valjeva pokazalo, dobiti na brzini ispaljivanja raketa, pri čemu se iz jednog komandnog centra rukovodi sa 16 lansera istovremeno. Sagovornik Sputnjika napominje da se osim na brzini, dobilo i na objektivnosti i na apsolutnoj preciznosti, što će omogućiti i potpunije podatke o analizama dejstava, pa tako i procenu efikasnosti .
A pogođeni poljoprivrednici u prvim regovanjima, uz priznanje da su se i dalje uzdali u milost neba, kažu da se nadaju pomoći države da im makar jednim delom nadomesti štetu.
