Vest da je „Luka Dunav“ osnovala takozvani intermodalni terminal je pozitivna, a svako ulaganje u takvu vrstu infratsrukture je odlično, ocena je profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Slobodana Aćimovića.
Sa terminala koji se prostire na 10.000 kvadratnih metara prostora, gde će se roba pretovarivati, kontejneri prazniti i puniti, prvi su već nastavili transport kamionima do krajnjeg kupca.
Suva luka, desna ruka Luke Dunav
Ono što su kao mesto za pretovar tereta luke na vodi, to su ovi terminali na suvom, zbog čega ih najčešće i krste „suvim lukama“.
„Svako otvaranje novog multimodalnog terminala je dobra vest za Srbiju zato što je to odavno već ozbiljna praksa u Evropi. Istraživanja su pokazala da ih ima u svakoj evropskoj zemlji, a u Nemačkoj i nekoliko desetina tih multimodalnih logističkih terminala. To podrazumeva da se tu ukrštaju najmanje dva vida transporta, a najbolje je još kada se, kao što je sada slučaj, oni ukrštaju sa rekom“, objašnjava Aćimović za Sputnjik.
On napominje da, suštinski, mi do sada nismo imali ozbiljan multimodalni logistički terminal. Postojala su, doduše, dva terminala sa mogućnošću drumskog i železničkog prevoza robe. Jedna privatna kompanija je, kako kaže, nešto dogradila u Dobanovcima, i nešto vrlo malo postoji u Makišu na takozvanoj ranžirnoj stanici u Beogradu.
„Ovo je prvi tromodalni terminal u Srbiji koji može da se nazove jednom vrstom 'suve luke', posebno za onu vrstu prevoza robe koja po prirodi stvari gravitira ka rečnom saobraćaju. To je pre svega kabasta roba, roba koja je rasuta i jeftina je po jednoj toni i onda ona mora da ima jeftin transport. A upravo je rečni transport značajno jeftiniji po jednoj toni nego bilo koji drugi vid transporta“, objašnjava profesor ekonomike saobraćaja.
Rekom najjeftinije
On podseća da još od 2011. godine Srbija ima u planu multimodalni terminal u Batajnici, koji doduše nije uz reku, ali je relativno blizu Dunava. Njegovu izgradnju u ovoj godini je najavila ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.
Opšta je ocena da će ovakvi terminali, pogotovo s obzirom na geografski položaj naše zemlje, značajno uticati na povećanje tranzita robe kroz Srbiju.
Aćimović napominje da smo u poslednjih 25-30 godina jako slabo koristili rečni transport koji je bio zapušten. Uglavnom su to bile kratke rute, po pravilu ruskih, ukrajinskih, rumunskih, bugarskih brodova. Reku nismo ni izbliza koristili, pogotovo 558 kilometara toka Dunava kroz Srbiju, smatra on.
Zato ukazuje na to da svako infrastrukturno opremanje neke luke koja je na Dunavu, istovremeno znači i podsticaj preduzećima da više razmišljaju o angažovanju rečnog saobraćaja.
„Taj intermodalni transport sam po sebi ima bitnu karakteristiku, a to je da je pretovar robe znatno brži, obavlja se na jednom mestu. Roba dođe brodom do luke i nakon toga se odmah pakuje u voz ili kamion i nastavlja put ka konačnoj destoinaciji. Tako je mnogo brži i jeftiniji pretovar robe i zato je to vrlo stimulativno za povezivanje vidova transporta“, slikovit je naš sagovornik.
Mamac i za investitore
A različiti vidovi transporta, kako kaže, najbolje funkcionišu kada nisu jedan drugom konkurenti, nego kada su međusobno povezani i kada na tom putu svaki od njih pokazuje svoje prednosti. Kada se roba dopremi rekom, što je najjeftinije, ako se ide na kraće relacije prednost je drumskog saobraćaja, a na duže od 200 kilometara železničkog.
On ne sumnja da će te „suve luke“ Srbiju učini zanimljivijom za međunarodni transport robe, ali i ne samo za to.
„To sa jedne strane poboljšava naš transportni sistem, a čim vi ulažete u infrastrukturu i poboljšavate transportni sistem u zemlji, vi ste samim tim atraktivniji za nove investicije koje će se danas, sutra naći blizu te luke. Čim je neka luka napravila dobar pretovarni sistem to je odmah i poziv investitoru da izgradi neku fabriku“.
Za nju bi sirovine stizale bez velikih pretovara, dodatnih troškova i gubljenja vremena, kaže Aćimović, zaključujući da je svako ulaganje u takvu vrstu infratsrukture odlično.
