Inflamatorni sindrom koji karakterišu visoka temperatura, osip na koži, konjuktivitis i otok limfnih žlezda, poznatiji kao kavasaki sindrom, od ranije je poznat u medicini i dečjim bolnicama u Srbiji. Njega izaziva virus, odnosno, organizam u borbi sa virusom počne da napada sopstvene krvne sudove. Najverovatnije je korona virus kod dece kod koje je zabeležen kavasaki, pokrenuo ovakvu reakciju.
Važno je da se kavasaki sindrom otkrije na vreme
„U svakom slučaju, roditelji ne treba da brinu, jer i ako se javi ovaj poremećaj, on je lečiv ako se na vreme uoči, to je cela suština. Roditelji treba da se jave lekaru onog trenutka kada osete da dete ima temperaturu, a ne znaju zbog čega, ako se javljaju ospe i druge promene karakteristične za kavasaki“, kaže za Sputnjik Ida Jovanović, načelnica kardiologije Univerzitetske dečje klinike.
Jovanovićeva dodaje da razlog za pojavu tog sindroma nije oslabljen imunitet, već imuna reakcija koja je individualna i kaže da on može da se pojavi i kod dece koja su potpuno zdrava kada dođe do pojave ovog fenomena, nakon što preleže neku infekciju.
„Ako se ne leči na vreme, može da bude tragična, a ako se prepozna, ali kasno, tada ostaju trajne posledice na koronarnim arterijama i rizik za ceo život od infarkta miokarda“, naglašava naša sagovornica.
Kavasaki sindrom atipičan posle korone
Prema rečima načelnika pulmologije Instituta za majku i dete Predraga Minića, pojava kavasaki sindroma je sa epidemijom virusa korona postala atipična. Češće se javljaju pacijenti stariji od 5 godina, koji imaju samo neke od simptoma.
„Kavasakijeva bolest, kao što vidite po nazivu da ju je Japanac opisao, naročito je bila zastupljena u Japanu i zemljama Dalekog istoka, ali je naravno ima i kod nas. To je sindrom, odnosno vaskulitis koji obično pokreću virusi. Ovog puta je to po svoj prilici ovaj kovid virus, iako je kod jednog broja dece nemoguće dokazati njegovo prisustvo. Ali je očigledna njegova atipičnost. A tipično za kavasaki je da ga dobije dete ispod pet godina sa visokom temperaturom koja traje duže od pet dana, koja ne pada ni na kakve antibiotike. Pored temperature, to je vaskulitis srednjih krvnih sudova, a taj srednji krvni sud je koronarna arterija. Ona se proširi, dođe do diletacije aneurizme koronarne arterije i malo dete može da dobije infarkt“, objašnjava Minić.
Na Institutu za majku i dete trenutno se nalaze dva pacijenta sa kavasaki sindromom, koja se uspešno leče. Prema svedočenju našeg sagovornika, oba pacijenta imala su virus korona, odnosno, kod jednog je test bio pozitivan, a kod drugog lažno negativan, jer je ustanovljeno prisustvo antitela. Oba pacijenta su starija od pet godina i imala su samo neke od simptoma.
„Kod nas je to relativno česta stvar na Institutu. Sigurno oko 10 do 15 dece tokom godine ima kavasaki bolest. A sada je manji broj te tipične dece, dece ispod pet godina, a ima ovih drugih. Tako je to i u svetu primećeno“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Lečenje kavasaki sindroma
Lečenje kavasaki sindroma vrši se terapijom imunoglobulina i kortikosteroida i obično ne traje dugo, dodaje Minić. Ukoliko se daje prava terapija u prvih nekoliko dana, oporavak se javlja nakon tri ili četiri dana. Ako postoji diletacija koronarnih arterija, onda se mesecima daje aspirin.
Minić zaključuje da kod roditelja ne treba da postoji strah, budući da ta bolest nije infektivna, već reaktivna.
Trenutno je aktuelan proces pri međunarodnim institucijama u kojem učestvuju i srpske bolnice koje šalju podatke, na osnovu čega će se utvrditi koliki je procenat dece razvio kavasaki sindrom, a da je preležao korona virus. Za sada u Srbiji nije moguće ustanoviti da li je došlo do porasta broja obolele dece kavasaki sindromom nakon virusa kovid 19.
