Italija, prema rečima francuskog ministra unutrašnjih poslova Kristofa Kastanera, „nije trebalo da krene sa ponovnim otvaranjem svojih granica bez prethodnih konsultacija sa ostalim članicama EU”. Kastaner je istakao važnost koordinacije odluka na evropskom nivou, posebno u vezi sa šengenskim prostorom.
U Evropi nema sloge oko otvaranja granica
Kako za Sputnjik kaže Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, u poslednja dva meseca većina zemalja je iz svojih internih razloga zatvarala granice i uvodila mere prema sopstvenom nahođenju. Šengenski sporazum, kako navodi, i predviđa da svaka zemlja može, u skladu sa svojim vitalnim interesima, unilateralno ograničiti putovanja.
„Evropska komisija je prošle nedelje izdala određene smernice da se granice otvaraju fazno i u koordinaciji, uz preporuku Evropskog centra za kontrolu zaraznih bolesti da to urade prvo one zemlje koje imaju slabije prisustvo virusa i bolesti, te da takve zemlje prvo među sobom krenu u otvaranje granica“, objašnjava Igrutinović i dodaje da su države poput Litvanije, Letonije i Estonije pre nekoliko dana relaksirale pravila prelaska granica u dogovoru sa Poljskom i Švedskom, tim pre što Poljska nema toliko kritičnu situaciju sa kovidom.
Međutim, kako kaže, očito je izostala određena vrsta koordinacije između Italije i Francuske.
„Italija je još prošle nedelje otvorila neke manje lokalne granične prelaze sa Švajcarskom, koji nisu previše prometni i više su značajni lokalnom stanovništvu. Ipak, granica između Italije i Francuske jeste osetljivije pitanje i Francuska, koja beleži pad pandemijske krive poslednjih nedelja, se verovatno boji da unilateralno otvaranje granica od strane Italije može dovesti do novog razbuktavanja zaraze“, primećuje Igrutinović.
Italijanski premijer Konte je sam rekao, dodaje Igrutinović, da oni preuzimaju određeni rizik tim najavama o otvaranju granica, ali da se kao i svi nalaze između čekića i nakovnja - s jedne strane ekonomije i novčanih potreba da se život nastavi koliko je moguće normalno, i sa druge stane zdravstvenih potreba da se ljudi čuvaju zaraze.
EU nije ključan faktor u domenu javnog zdravstva
„U tom smislu videćemo kolika će biti politička cena ovakve odluke, ali je važno napomenuti da javno zdravstvo, u koje spada i ova pandemija, nije u nadležnosti EU. To nije stvar koja je regulisana na nivou EU i briselska administracija nije imala nikakve formalne mehanizme da bilo koga tera da radi bilo šta. To je oblast koja fundamentalno pripada nacionalnim državama i EU u tom smislu nije posebno bitan činilac. Naime, ona može da poziva na koordinaciju i dogovor da države članice u zajedničkom ritmu rade na otvaranju za turiste, ali ipak nije posebno bitan igrač“, ukazuje naš sagovornik i dodaje da se zato u suštini države prepuštene sam sebi i sve svodi na odnose između pojedinih zemalja.
„Na početku pandemijske krize to se pokazalo dosta loše po Italiju i na neki način ružno od strane njenih najvećih i najbogatijih suseda koji su iz svojih razloga zadržali spostvenu bolničku opremu i nisu pomogli vladi u Rimu. To se kasnije malo popravilo i malo je splasnula ta vrsta odijuma u Italiji, ali poslednje ankete pokazuju porast evroskepticizma. Da li je to posledica pandemije ili trajniji sentiment ostaje da se vidi. Ali, problem EU je što ona nema mehanizam kojim bi vodila javno zdravstvenu politiku i koordinisala na nivou čitave EU. Ja nisam čuo nikakve ozbiljne pozive da se to, na neki način, „remontuje“, a ako se to i desi to će biti stvar izmene ugovora, što je opet komplikovana stvar i taj proces bi trajao godinama jer sve članice moraju da se sa tim slože“, kaže Igrutinović.
Iako, kako napominje, ovo jeste nastavak manjka političke koorodinacije i dobrih političkih običaja da se sa svojim susedima dogovarate šta i kako da radite u stvarima koje su očigledno od zajedničkog interesa, trvenja između Francuske i Italije oko otvaranja granica će verovatno za par dana proći, pogotovo ako ne bude posebno velikih „grozdova“ zaraze koji bi nastali tako što se neka granica između dve države otvorila.
Pred EU su mnogo veći izazovi od pitanja granica
Međutim, ono što će biti krucijalni test za celu strukturu i logiku EU je pitanje odgovora na dolazeću ekonomsku krizu.
„To će biti pitanje pomoći od strane Evropske centralne banke i paketi pomoći od Evropske komisije, dakle pitanje ekonomskih odnosa i prirode evropske monetarne unije. Ako se bude ponovila priča iz 2010-te, 2011-te i 2012-te godine, a postoje dobre šanse da će tako biti, to će biti ono što fundamentalno drma temelje EU. Prošle nedelje smo imali odluku nemačkog Ustavnog suda koji donekle „izaziva“ politiku Evropske centralne banke i to će, čini mi se, biti veći test jedinstva Evropske unije nego što su to nesuglasice oko tempa otvaranja granica“, ocenjuje Milan Igrutinović.
Podsetimo, nakon više od dva meseca karantina širom države, italijanski premijer Đuzepe Konte najavio je u subotu da će ta zemlja dozvoliti ulazak evropskim turistima, dok će obavezni 14-dnevni karantin biti ukinut od 3. juna.
