Demo Beriša predsednik Matice Albanca u Srbiji podseća da, ipak, postoji neki predložak za razgovore, a to je Briselski sporazum koji je delimično stupio na snagu i koji se primenjuje. Naš sagovornik očekuje da tokom ove nedelje Ustavni sud donese odluku u korist Hašima Tačija, i da Kosovo dobije novu vladu koja bi nastavila pregovore sa Beogradom.
„Tačno je da bi to bila prelazna vlada do novih izbora. Ali, u neku ruku, ona je već prihvatila ideje i Ričarda Grenela (SAD) i Žozefa Borelija (EU) da je Briselski sporazum jedini osnov za nastavak pregovora, koji bi možda trebalo doraditi u nekim detaljima. Jer, to je jedni sporazum to jest, platforma za razgovore koja postoji,“ napominje Beriša.
Nesloga u Prištini: Srušene sve pregovaračke platforme Kosova
I razmena teritorija se kao predlog prvi put javno čula iz Prištine. Beriša ne veruje da je to prihvatljivo rešenje, pre svega za Srbiju, i kaže da je to samo test za Beograd i međunarodnu zajednicu. Naš sagovornik napominje da bi Kosovo, koje je u problemu i sa budžetom (u minisu su 300 miliona) i u velikoj su političkoj krizi, trebalo da ima na umu da su finansijeri nezavisnosti Kosova - Amerikanci i delom EU i da moraju u skladu sa tim i da se ponašaju.
„Priština se posvađala sa svima na međunarodnom planu čime je njihova, ionako staklena nezavisnost, sve krhkija. Jer, ako ne budu postupali po planu međunarodnih pregovarača, nezavisnost Kosova će biti na najnižoj tački od kada je proglašena,“ uveren je Beriša.
Kosovo zbunjeno, nisu očekivali nikakve pregovore
Stefan Filipović, politikolog sa Kosova, navodi da je Kosovo zbunjeno jer nije očekivalo nikave pregovore posle proglašenja nezavisnosti. On podseća da, osim Briselskog sporazuma, postoji mnogo jača platforma za pregovore, a to je Rezolucija 12 44.
„U ovom momentu, opšta je konfuzija različitih struja političkih mišljenja na Kosovu i naravno da zato nisu jedinstveni u kom pravcu da dalje nastave pregovore sa Beogradom. Briselski sporazum jeste neka vrsta dogovora koji je postignut, ali je njegova implementacija pod velikim znakom pitanja. Nisu sve tačke tog sporazuma sprovedene, a posebno ne one koje su bitne za Beograd kao što je ZSO. Ako hoćemo da govorimo o nekim relevantnim dokumentima i polaznim tačkama za nastavak pregovora uvek može da se uzme Rezolucija 12 44 SB UN kao početna osnova,“ mišljenja je Filipović.
Jedino oko čega postoji saglasnost među kosovskim Albancima je da nema pregovora oko statusa Kosova. Međutim, ispostavlja se da taj njihov stav nije dovoljan za međunarodnu sferu i zato se nalaze u problemu.
„Na Kosovu je i politička i pravna kriza dosegla visok stepen, tačnije, nikad veća nesloga nije bila među albanskim političarima. Nismo daleko od pomisli da bi među njima moglo uskoro da dođe do razvoja situacije kao što je sada u Crnoj Gori. Iz tog razloga mogu da razumem izjavu Edite Tahiri da nemaju platformu jer je, u ovakvoj situaciji, nemoguće postići bilo kakav unutrašnji dogovor po ovom pitanju,“ tvrdi Filipović.
Bez korekcije granica
Beograd bi sada mogao politički da profitira, veruje Filipović, jer iza sebe ima moćne države.
„Briselski sporazum može lako da padne u vodu ali ne i Rezolucija 12 44. Beograd može da kaže – mi postupamo sa pozicije Rezolucije 12 44, jer u međunarodnoj pravnoj i političkoj areni Srbija ima sve snažniju podršku velikog broja država na čelu sa Rusijom koja stalno ističe tu Rezoluciju. S druge strane, vidimo i neke tendencije u Americi da bi se i oni, uslovno rečeno, obradovali nekoj ulozi Rusije u čitavom procesu što je velika tektonska promena,“ zaključuje Filipović.
