U Engleskoj je poslednji savet da se lice prekrije u „zatvorenim prostorima gde održavanje fizičke udaljenosti nije uvek moguće“, kao što su javni prevoz i neke trgovine. Sada čak i svi zaposleni u Beloj kući moraju nositi maske, a i neke države SAD-a su takođe dale slične preporuke, iako predsednik Donald Tramp to još uvek odbija.
Isto tako mnogi ljudi još uvek ne nose maske, uprkos službenim preporukama, a neke vlade još uvek nisu uverene u preporuke naučnika o korisnosti maski. Svetska zdravstvena organizacija je na početku pandemije tvrdila da ne treba nositi maske. Razlozi zbog kojih neki ljudi nose, a drugi izbegavaju maske nisu samo stvar preporuka određenih vlada i medicinskih saveta, već kulture i istorije, debate oko dokazane korisnosti, pa čak i ličnih sloboda.
Otkako je izbila epidemija koronavirusa, zvanični savet Svetske zdravstvene organizacije bio je da maske nose samo ljudi koji su bolesni i imaju simptome, te oni koji se brinu o osobama koje imaju, ili za koje se sumnja da imaju koronavirus. Tada se govorilo da niko drugi ne treba da nosi masku, a stručnjaci su dali nekoliko razloga za to. Jedan je da maske nisu pouzdana metoda zaštite, kao što su to neke druge metode. Prema tadašnjim istraživanjima pokazalo se da se virus širi kapljično, kao i u kontaktu sa zaraženim površinama.
Dakle, maske mogu biti zaštita, ali u samo određenim situacijama, odnosno kada se neko nalazi u blizini zaražene osobe koja bi mogla kinuti ili se zakašljati u pravcu lica. Zato stručnjaci tvrde da je učestalo pranje ruku sapunom mnogo delotvornija metoda zaštite. Osim toga, skidanje maske s lica mora biti učinjeno na ispravan način kako bi se izbegla kontaminacija, a i sama maska na licu može stvoriti lažan osećaj sigurnosti, što dovodi do ignorisanja ili zaboravljanja drugih higijenskih navika.
U nekim delovima Azije maske se stalno nose
Ipak, u nekim delovima Azije maske se stalno nose i tamo se njihova upotreba smatra obzirnošću prema drugima. U Kini, Hong Kongu, Južnoj Koreji, Tajlandu i Tajvanu smatra se da bilo tko, uključujući i zdrave ljude, može biti nosilac virusa. U tom smislu u znak solidarnosti ljudi nose maske kako bi zaštitili druge od sebe. U nekim delovima Kine nošenje maski shvata se vrlo ozbiljno, pa oni koji ih ne nose mogu biti uhapšeni ili platiti kaznu. U Singapuru, gde su u početku vlasti tvrdile da se maske ne moraju nositi, sada su obavezne na javnim prostorima, pa oni koji ih ne nose mogu platiti kaznu u iznosu od 210 dolara.
S druge strane, u Indoneziji i Filipinima, za koje se sumnja da imaju veliki broj neprijavljenih slučajeva zaraze, većina ljudi u velikim gradovima nosi maske kako bi sebe zaštitili od drugih.
U mnogim azijskim zemljama nošenje maski je kulturna norma
Za mnoge ove zemlje nošenje maski je postalo svojevrsna kulturna norma čak i pre pandemije koronavirusa. Postale su čak i svojevrsni modni detalj, a u jednom trenutku maske s Helou Kiti preplavile su ulične markete Hong Konga. U Istočnoj Aziji mnogi ljudi imaju naviku da nose maske kad su bolesni jer se smatra da je nepristojno kijati ili kašljati na otvorenom.
Uz to, zbog epidemije sarsa iz 2003. godine, koja je pogodila nekoliko država ove regije, nošenje maski postalo je uobičajeno, naročito u Hong Kongu gde su mnogi umrli od ovog virusa.
