Virusom korona je zaraženo i nekoliko hiljada ruskih vojnika. Međutim, Ministarstvo odbrane Rusije pravovremeno preduzima sve mere u borbi protiv nove pošasti. Zahvaljujući tome, širenje zaraze među vojnicima ide usporenim tempom.
Ipak, ruska vojska se ne sme opustiti, jer u okviru Ministarstva odbrane postoje strukture čija bi oslabljena borbena gotovost dovela u pitanje bezbednost zemlje i njenog stanovništva. Reč je o snagama za nuklearno obuzdavanje.
Posada strateških raketnih podmornica nema mogućnosti da u slučaju zaraze brzo izoluje zaražene vojnike, da ih smesti u bolnice ili pošalje celu jedinicu u karantin. Ako zaraza prodre u podmornicu, posada nema kud. Na sreću, glasine koje kruže internetom zasad su samo neutemeljene i nedokazane izjave, ali opasnost treba shvatiti ozbiljno.
Podmornice – jedina garancija da će neprijatelja stići odmazda
Ukoliko se jedan član posade u podmornici zarazi, postoji velika verovatnoća da će se bolest proširiti na celu posadu. Treba uzeti u obzir i moguće teško stanje kod zaraženih, kao i smrtni ishod. Posledica toga bi bila da podmornica izgubi borbenu sposobnost, zbog čega bi bila prinuđena da se vrati u bazu.
Međutim, uloga podmornica u sistemu nuklearnog obuzdavanja je veoma važna. Podmornice su jedini način da se osigura neizbežna odmazda kao odgovor na nuklearni napad. Čak i ukoliko protivnik pronađe slabu tačku u ruskom sistemu odbrane koja bi mu omogućila da izvede nuklearni napad na Raketne snage strateške namene, čak i ukoliko bi razrušili celu zemlju, neprijatelja bi ipak stigla odmazda – iz nepoznate tačke Svetskog okeana na neprijateljske gradove ustremilo bi se na stotine raketa sa nuklearnim bojevim glavama.
S obzirom na to da su nuklearne podmornice sa balističkim raketama ključna komponenta u sistemu odbrane zemlje, ne sme se dopustiti da bolest prodre u podmornicu. To se, na primer, dogodilo u Holandiji, gde je podmornica „Valrus“ prekinula dežurstvo, a cela posada poslata u karantin.
Ipak, ruska flota za sada uspešno odoleva virusu. Plovni objekti se redovno dezinfikuju, a zatvoreni garnizoni se izoluju od spoljašnje sredine, dok posada i komanda koriste tehnička sredstva za komunikaciju, izbegavajući lične kontakte.
Pre stupanja na dežurstvo, kao i posle povratka članovi posada podmornica prolaze dvonedeljni karantin, čak i ako nema zaraženih. Iako je rizik od zaraze za posadu podmornica minimalan, ipak ne treba zanemariti takvu opasnost, jer bi zemlja mogla platiti veliku cenu za svaku grešku.
Pročitajte još:
