00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
16:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
U kojoj književnoj epohi živimo
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Život je kao boks: Naučite da primate udarce, ali zadate pobednički
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Prečnik stranim rečima i izrazima“
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Neko laže: Tramp ili Zelenski
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Saudijska Arabija trpi poraz u „naftnom ratu“ u Evropi i Americi

© AP Photo / Fay AbuelgasimTanker
Tanker  - Sputnik Srbija
Pratite nas
Prodaja saudijske nafte je značajno pala nakon stupanja na snagu sporazuma OPEK+ u maju. Isporuke u SAD i Evropi su smanjene dva puta, piše „Blumberg“.
Kako navodi američka agencija, Saudijska Arabija ustupa svoje pozicije u ključnim regionima zbog rekornog smanjenja proizvodnje naftne. Osim kvote od 8,5 miliona barela dnevno u okviru Sporazuma, ona je preuzela na sebe dodatnu obavezu da skine sa tržišta još milion barela u junu.

Na takav način, od aprilskog maksimuma proizvodnja je smanjena za 5 miliona barela. Izvor lista tvrdi da će isporuke nekim kupcima u SAD i Evropi pasti za 60 ili čak 70 odsto. Čak su smanjene isporuke i za 12 klijenata iz Azije.

Pre toga, nakon martovskog raskida sporazuma OPEK+, Saudijska Arabija je naglo povećali proizvodnju i predložila klijentima rekordne popuste na sirovine. Mediji su to nazvali „naftnom ratu“. Takva politika joj je omogućila da četiri puta povećava isporuke u SAD i značajno istisne Rusiju sa evropskog tržišta. Između ostalog, Poljska je u poptunosti odustala od ruske nafte u korist saudijske.

Međutim, već kroz mesec dana kraljevstvo je moralo da smanji popuste za nekoliko puta i promeni ekonomsku politiku. Od 1. juna zemlja je obustavila isplatu socijalnih davanja, a od 1. jula povećava i porez na dodatu vrednost za tri puta – do 15 odsto. Na ove krajnje mere država je krenula zbog naglog rasta deficita budžeta. U prvom kvartalu on je porastao do 9 milijardi dolara.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala