Evropska unija se sa migrantskom krizom i sa krizom oko Kovida-19 pokazala kao jedna u potpunosti nefunkcionalna politička zajednica, gde su birokratske procedure otišle toliko daleko da je nemoguće naći neka brza, fleksibilna i efikasna rešenja. I onda se naravno skreće pažnja tako što se nalaze dežurni krivci, što je u ovom trenutku Orban.
Ovako dr Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu tumači poziv mađarskom premijeru Viktoru Orbanu da dođe u Evropski parlament na raspravu o vanrednom stanju koje je uveo u Mađarskoj zbog epidemije korona virusa i uticaja tih mera na osnovna prava i slobode.
EU ne analizira standard moćnih članica, dežurni krivac je Orban
Naš sagovornik kaže da se u Briselu u ovom trenutku ne priča o Evropskom mehanizmu za stabilnost, niti o stanju ekonomije i posledicama pandemije. Tema je mađarski premijer, što je jedna vrsta skretanja pažnje i pokušaj disciplinovanja članica EU koje ne idu „uz dlaku“ sa politikom koja je poželjna u Berlinu i Parizu.
„Do pre par dana stanovništvu u Italiji bilo je zabranjeno da idu u parkove, pa to nije zasmetalo, nego se govori o nekakvoj slobodi i ljudskim pravima u Mađarskoj. Kada smo već kod ljudskih prava treba znati da je Italija ustanovila komisiju, još pre ove Fejsbukove komisije, koja treba da „češlja“ internet i da uklanja sadržaje gde lekari i ljudi iz struke iznose drugačija mišljenja od onih koje iznosi zvanična država. To međutim nije smetalo Briselu, nije smetalo ni Evropskom parlamentu, ni Evropskoj komisiji, ali eto vidimo da Orban smeta“, ocenjuje Janković.
Treća kriza na relaciji EU-Mađarska
Janković podseća da je ovo od 2017. godine treća veća kriza u odnosima između Brisela i Mađarske.
„Pre tri godine kada su u Mađarskoj uvedeni novi zakoni oko univerziteta i nevladinih organizacija, nakon čega je ugašen Sorošev univerzitet u Budimpšeti, opet je Brisel bio taj koji je kritikovao Orbana. Prošle godine je opet došlo do krize kada je Orbanova stranka Fides bila suspendovana iz redova narodnjačke koalicije, grupe stranaka koje u Evropskom parlamentu pripadaju desnom centru“, kaže Janković uz ocenu da su svi ti sukobi na relaciji Mađarska-Brisel manje-više isti, a Orbanu se iznova zamera vladavina prava i stanje demokratije u državi na čijem je čelu.
Prema njegovim rečima, poenta sukoba nije u koronavirusu ili ljudskim pravima, već na potpuno drugoj strani.
„Ono što je ključno je taj širi sukob između snaga koje možemo nazvati transnacionalističkim ili globalističkim na jednoj i suverenističkih snaga na drugoj strani. Naime, Orban ima dobre odnose sa SAD, predsednikom Trampom i njegovim timom, pa u tom, širem kontekstu treba gledati na ovu situaciju. Stalno dolazi do trzavica na liniji između Amerike i Nemačke, Amerike i Francuske, pa onda naravno zemlje EU koje su u lošijim odnosima sa Trampovom administracijom sve više dolaze u sukob i sa onim zemljama koje na unutrašnjem planu vode politiku kakvu Tramp pokušava da vodi u Americi“, primećuje Slobodan Janković.
Pitanje uvođenja vanrednog stanja u Mađarskoj i posledice po pravnu državu biće razmatrano u četvrtak na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta. Mađarski premijer Viktor Orban odbio je poziv predsednika Evropskog parlamenta da učestvuje u raspravi o uvođenju vanrednog stanja u zemlji zbog pandemije koronavirusa, rekavši da u ovom trenutku borba protiv pandemije crpi svu njegovu energiju i snagu.
