Otac Miajlo za Sputnjik ističe da je litija posvećena Svetom Vasiliju organizovana na najbezbedniji način i po svim propisanim pravilima. U svakom automobilu je bilo najviše dvoje ljudi sa propisanim maskama, niko nije preticao, nije bilo ekscesa niti bilo kakvih poruka, samo je u prvom automobilu išao barjak Miholjskog zbora.
„Vozio sam se u drugom automobilu, a nisam ni bio svestan kolika je kolona. Kad smo izašli u Grbaljsko polje, zaustavila nas je prva barikada policije, gde su nam saopštili da će kontrolisati svako vozilo i da će nas legitimisati. Mislili su da će time sprečiti narod da nastavi dalje, da će se osuti litija, ali se to nije desilo i predveče smo stigli u Budvu. Tamo smo, kao u ratnom stanju, zatekli interventni vod koji je vozilima i fizički sa ljudima u uniformama i pancirima blokirao ulaz u Budvu iz pravca Tivta“, priča sveštenik.
Narod brani obraz Crne Gore
Kad je izašao da vidi o čemu se radi, obavestili su ga da im je zabranjen ulaz u Budvu, čime je, upozorava, prekršeno pravo na slobodu kretanja svakog čoveka van policijskog časa i to bez ikakvog objašnjenja. Kako kaže, kolona se vratila u Tivat, jer to nije bio protest, nego litija u čast Svetog Vasilija.
„Nije narod izašao zbog mene ili Joanikija, nego su izašli da brane obraz Crne Gore, ono što jeste Crna Gora i Boka, da brane svoje pretke i crkvu Božju“, kaže.
Međutim, iako se litija vratila u Tivat, on je kasnije priveden u stanicu policije, gde je do zore davao izjavu.
„Kad su me priveli nakon litije, nisam uopšte imao ideju zašto to rade, jer ništa nije prekršeno. Ali hteli su da pokažu da mogu da nas zaustave. A da nisam mislio o narodu i da ne volim svoju Boku i Crnu Goru, sva ta braća i sestre iz litije bi skrenuli ka stanici i bilo bi nereda i u Boki. Ali nisam hteo da se to desi“, kaže otac Miajlo.
Diskriminacija crkve pod velom privremenih mera
Komentarišući privođenje episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija i sedam sveštenika, paroh grbaljski kaže da je to jasan znak diskriminacije Srpske pravoslavne crkve, kao i podela koje se povampiruju u Crnoj Gori.
„Crkva se trudi da zaceli ove rane. I u vreme epidemije ponašali smo se odgovorno i čak zaustavili litije. Ali jasno je da se pod velom privremenih mera dešava diskriminacija i progon crkve“, izričit je otac Miajlo. On kao primer navodi činjenicu da se i posle ukidanja pojedinih mera u crkvama može nalaziti jedan čovek na 10 kvadratnih metara, a 20 kvadratnih metara ispred crkve, dok su u hipermarketima kolone ljudi.
„I to nikom ne smeta, nego smeta samo vernik koji stoji u crkvi i njemu treba 10 kvadrata, jer je možda podložniji ovom virusu“, primećuje sveštenik.
On skreće pažnju i na to da je vladika Joanikije sa sveštenicima zadržan na osnovu privremenih mera, a ne zato što je prekršio Ustav ili zakon, a kako kaže, mogli su da ga pozovu da se javi u tužilaštvo ili MUP i saopšte mu da mora da plati neku kaznu zbog kršenja mera, što bi on i učinio.
Vlast da pusti vladiku Joanikija
Na pitanje da li smatra da neslaganja vlasti i crkve ipak mogu mirno da se prevaziđu, otac Miajlo podseća da je i Zakon o slobodi veroispovesti donet „na nasilnički način“.
„Vidim da se nema sluha za mirno rešavanje ove situacije... A bilo bi dobro da imaju sluha i puste vladiku Joanikija. Mi nećemo bežati od pravde, a ako je ona takva da se mora platiti kazna jer smo prekršili privremene mere, mi ćemo to uraditi, ali nećemo ni po koju cenu dozvoliti da nas ucenjuju, da raspinju crkvu, uzimaju svetinje, da hapse i biju sveštenstvo i verni narod“, poručuje on.
Uzda se, kaže, u Gospoda i Svetog Vasilija da će progovoriti i da će sve doći na svoje mesto.
„Ne znamo samo kolika će biti cena i kako će stradanje biti nas lično i naše crkve, ali znamo sigurno da nećemo odustati od ovog puta. I naravno, da će da se jave i neke međunarodne situacije, jer je očigledno da se na najružniji način u 21. veku ugrožavaju verska i ljudska prava u Crnoj Gori“, zaključuje otac Miajlo Backović.
Pročitajte još:
