Ova vest užarila je političku scenu u Bosni i Hercegovini, a zbog najavljenog događaja održan je i veliki protest u Sarajevu. Zašto je baš Sarajevo izbrano za ovaj događaj i da li je reč o religiji, reviziji istorije, poruci Srbima ili o politici?
Misa za ubijene ustaše u Blajburgu potresa Bosnu
Anđelko Kozomora, politički analitičar iz Republike Srpske, smatra da je u osnovi svega politika i ističe da misa za jedan takav događaj ne može nikako biti samo crkveno pitanje. To je, po njemu, snažna poruka jednoj multietničkoj zajednici kakva je BiH, da su ustaše žrtve jednog antifašističkog perioda Evrope.
„To, naravno, neće doneti ništa dobro u BiH, jer ako svi budemo tako veličali svoje zločince na štetu druga dva naroda, onda će se u BiH desiti ružne stvari i izazvaće se nova mržnja“, upozorava Kozomora.
Naš sagovornik je iznenađen zbog čega je odlučeno da se misa takve vrste održi i organizuje po prvi put za sve ove godine u Sarajevu, iako hrvatski nacionalisti iz BiH već godinama unazad idu u Blajburg.
„Nisu, dakle, slučajno odabrani baš ova godina i Sarajevo, jer je očigledno Vatikan poslao neku poruku. Podsećam da je Bosna i Hercegovina od raspada SFRJ jedina ostala Jugoslavija u malom. Zna se da su ovde nacionalne tenzije zategnute gotovo do pucanja, jer svako vuče na svoju stranu. Hrvati se osećaju ugroženim u BiH jer ih Bošnjaci majorizuju. Iza ove mise je stao hrvatski Sabor, a ovo je prilika da pokažu da ne mogu ni crkvene manifestacije da održe kako žele. Očito je Vatikan procenio da je ovo trenutak da se pojača hrvatska borba za treći entitet u BiH, a da Hrvati uz pomoć svoje crkve traže veća prava nego što ih sada imaju po Dejtonu“, uveren je naš sagovornik, koji dodaje da hrvatski nacionalisti sada pojačavaju svoje snage na razbijanju BiH.
Misa za spas duša i grešnika
Nikola Lovrinović, član HDZ BIH i poslanik ove stranke, misu u Sarajevu vidi kao religijsko pitanje, ali se ograđuje da nam izjavu daje u lično ime i kao Hrvat, a ne kao predstavnik stranke. Kako ističe, „kao katolik pozvan je da se moli i za svoje neprijatelje, kao i za one za koje se nema niko moliti, za duše u čistilištu i grešnike, da Bog bude milostiv prema njima i njihovim činima za života, kako bi zadobili život večni.
„Dakle, ovo je misa za one koji nisu imali priliku niti odgovarati za svoja dela, niti biti sahranjeni i za čije se grobove uglavnom ne zna. Ovom svetom misom ne sudimo i ne častimo bilo kakva njihova dela, nego se molimo Bogu za spas njihovih duša. Sveta misa je obaveza i pravo vernika katolika, koju je utemeljio sam Isus Hrist, a ova misa je i za mnogobrojne katolike i druge iz BiH, čije se stradanje veže za ta događanja. Nema nikakvog razloga da se misa stavlja u bilo kakav kontekst, osim u obavezu i pravo katolika i Hrvata da se mole.
Najgore kontekste ovakvi događaji uvek dobijaju u politici, a politika u BiH je toliko natrunjena nerealnim željama, pa i zlonamernostima, tako da se uvek nađe novi motiv za dodatne frustracije“, kaže Lovrinović.
„Vidite, šta nam rade..“
Poznati novinar TV OBN i autor političke emisije na ovoj televiziji „Voks populi“ Mimo Šahinpašić kaže da je Sarajevo bio uvek multikulturalan grad, koji sve više poprima oblike jednonacionalnosti. Ali da su tu i Mostar i Banjaluka, koji sa Sarajevom čine „tri tora“.
„Iza svega ovoga stoji isključivo politika. Zbijaju se redovi, jer se približavaju opšti izbori, što je bitna stvar kada je BiH u pitanju. Ako tome dodamo ovu pandemiju i narod, ovakav kakav jeste, jedni će reći: ’Vidi šta nam rade‘, a onda će Hrvati uzvratiti: ’Vidite, mi ni mise više ne možemo da držimo‘! Isključivi razlog zašto se ovo dešava je podizanje nacionalnih tenzija, da bi se zadržale političke pozicije političke oligarhije“, smatra on.
Šahinpašić kaže da se ovako ništa slično nije dešavalo u Sarajevu i zato je siguran da nikakav verski aspekt ovde nije u pitanju, već samo jedan u nizu pokušaja da se podebljaju demarkacione linije.
Politička reakcija
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik smatra da misa ne bi trebalo da bude održana, jer „na sva zvona“ sugeriše sumnju da neko preko verskog obreda pokušava da rehabilituje ustaški pokret, od čijeg se zla srpski narod ni nakon 75 godina biološki nije oporavio.
Bakir Izetbegović, predsednik SDA i zamenik predsedavajućeg Doma naroda BiH, smatra da misu treba održati, iako je Sarajevo, kako je rekao, bilo žrtva NDH.
Među najglasnijim protivnicima održavanja mise je (ne)očekivano upravo hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić. On je pozvao građane Sarajeva da ne nasedaju na „podlo lukavstvo ustaških ideologa“, te dodao da se organizatori mise i obeležavanja Blajburga raduju protestima, pa i neredima, jer građane Sarajeva žele da predstave kao protivnike katoličanstva i Hrvata.
Verska akcija
Vrhbosanski nadbiskup, kardinal Vinko Puljić je izjavio da ga svako vezivanje za fašizam i ustaštvo vrlo vređa i da je on opredeljen za slobodno i demokratsko društvo. Misa će, istakao je, biti namenjena isključivo žrtvama u narodu, nikako zločincima. Reisu-l-ulema Islamske zajednice u BIH Husein Kazanović pozvao je muslimane da ne upućuju „oštricu" ka kardinalu Vinku Puljiću zbog najavljene mise, već da bi burne reakcije trebalo uputiti zvaničnom Zagrebu. Kavazović je naveo da „neko želi da između muslimana i katolika dođe do nesuglasica“.
Pokrovitelj i organizator mise je, između ostalih, i — Sabor Republike Hrvatske.