Sukob ova dva koncepta, jednog koji se zasniva na reformi političkog sistema EU tako da se manje-više zadrži sadašnji oblik Unije i drugog koji bi je, ukoliko bi bio primenjen, iz osnova promenio, traje već godinama, a rasprave su kulminirale tokom drame britanskog napuštanja Unije. Pandemija korona virusa i nesnalaženje briselskih institucija u njoj ponovo je raspirilo političku bitku o tome kako EU treba da izgleda u budućnosti i može li uopšte da opstane.
Šta će biti sa EU kad su se saglasili Soroš i Marin le Pen
Sada, dok se pandemija korona virusa smiruje i privrženici i bezuslovni protivnici EU, pa i neutralni posmatrači konstatuju da je pandemija pokazala sve njene slabosti u funkcionalnom, organizacionom, pa i dubljem smislu, objašnjava nam istraživač iz Instituta za evropske studije Dušan Gujaničić.
„Svi su svesni da EU mora da reformiše svoj način delovanja, postupanja i odlučivanja. Neke naznake u tom pravcu videli smo od francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je, i to mu se mora priznati u zasluge, barem naglas, iako je pobornik liberalne politike, istakao mane funkcionisanja EU i pokrenuo talas rasprava o potrebnoj reformi“, kaže on.
Makron je, nastavlja naš sagovornik, svestan da se radi o dugom, složenom i neizvesnom procesu. Da bi ga u perspektivi sproveo, mora da ima kritičan broj glasova i odgovarajuću podršku među evropskim partnerima, što sada deluje prilično neizvesno.
„Sa druge strane, ponašanje EU u prvih nekoliko nedelja pandemije potvrdilo je staru činjenicu da veliki i glomazni sistemi jako teško odgovaraju na konkretne probleme u smislu efikasnosti, blagovremenosti. Zaista, prošlo je više nedelja pre nego što je EU dala neki iole konkretan odgovor“, dodaje Gujaničić.
Može li novac da nadomesti solidarnost
Politikolog iz Salcburga Željko Malešević naglašava izostanak solidarnog mehanizma na početku pandemije — kada je virus počeo da se razvija, svako je gledao da spase sopstvenu glavu. To je, prema njegovim rečima, u neku ruku i logično, ali na videlo su izbile slabosti EU i ispostavilo se da se radi o Uniji samo u dobru — kako bi Austrijanci rekli, samo po lepom vremenu.
„Pitanje je kako će se te slabosti prevazići; evropske institucije to pokušavaju preko finansiranja, preko novca koji EU sigurno ima i može da ga štampa u neograničenim količinama da bi zadovoljili nezadovoljne članice. Kako će se to razvijati, biće zanimljivo za posmatranje“, konstatuje on.
Može li novac da nadomesti nedostatak solidarnosti, pita se naš sagovornik. Zavisi kako će biti raspoređen i ukoliko od septembra ili oktobra njime budu pokriveni gubici privreda evropskih zemalja, poverenje u institucije EU biće vraćeno. Ukoliko nezadovoljstvo građana usled negativnih privrednih posledica uzme maha, ni novac neće pomoći.
Evropa nacija ili EU kakva je danas
Ima li „Evropa nacija“ šansu? Koncept Evrope kao saveza nezavisnih, suverenih nacija, kao konfederacije koja bi imala nekoliko zajedničkih nadležnosti, suprotstavljen je koncept evropske superdržave.
Evropa nacija je, prema Gujaničićevim rečima, koncept sličan onome koji je šezdesetih godina zagovarao Šarl de Gol.
„Pošto je to jedan ambiciozan poduhvat, iako deluje zrdavorazumski ispravan i politički vrlo održiv, ne treba imati iluziju da će se stvoriti decenijama. Jer, da bi se stvorila Evropa nacija, prvo mora da se razgradi ovakva nefunkcionalna Evropa. Ne da se u potpunosti raspadne, ali mora da se temeljno reformiše i da se na barem donekle novim osnovama uspostavi konsenzus. Pritom, to će dosta zavisiti i od odnosa snaga među najvećim evropskim državama, Francuskom i Nemačkom, pre svega“, konstatuje on.
Ni Gujaničić ni Malešević ne misle da će se uskoro stvoriti Evropa nacija. Čak i kada bi stvaranje Evrope nacija postala zvanična francuska politika, teško bi bilo pronaći ključnog saveznika za takav poduhvat, smatra Gujaničić, dok Malešević misli da u ovom trenutku stvaranje Evrope nacija nije realan projekat, sve dok ne dođe do konkretne podele među evropskim zemljama.
„Treba da se zna da je EU ogroman aparat. Teško zamisliv aparat po pitanju snage, privredne i političke i ne verujem da tako lako može da se promeni. Tim pre što sama stranka gospođe Marin le Pen nema snagu da preuzme vlast u Francuskoj. Takav je izborni sistem, da je teško da će oni biti najjača stranka u svojoj zemlji, a ako nemate vlast u svojoj zemlji, teško da možete da progurate svoje zahteve u čitavoj EU“, kaže Malešević.
