U vreme pandemije korona virusa prekinuta su sva najveća sportska takmičenja, prvi put u istoriji se odlažu Olimpijske igre, verni navijači nestrpljivo čekaju povratak na tribine i spremni su da svaku prethodnu zamerku oproste klubu za koji navijaju, samo da bi odgledali utakmicu.
Neki sportovi, poput stonog tenisa, dobili su na značaju u vreme korone, dok su elektronski sportovi — takmičenja u video-igrama napravili pravi skok i postali hit u svetu kladionica. Neko će ovakav argument iskoristiti da se video-igre što pre nađu i na Olimpijskim igrama, što je do skoro delovalo neverovatno, ali sa današnje tačke gledišta, praktično je neminovnost da se ostvari do kraja druge decenije 21. veka.
Tehnologija u sportu
Svedoci smo konstantnog obaranja rekorda u sportu. Čovek ide preko svojih granica koje su nekada projektovane zahvaljujući naprednim metodama u tehnologiji. Nekada se smatralo da niko neće moći da istrči maraton ispod dva sata ili barijeru od četiri kruga od 400 metara u roku od 4 minuta. Do skoro nezamisliva vremena i podvizi, danas su pitanje standarda u profesionalnom sportu.
Arbitrima u fudbalu je na raspolaganju „VAR“ tehnologija koja je donela mnogo kontroverzi, iako se smatralo da će rešiti faktor ljudske greške. Popularno „sokolovo oko“ uvedeno je početkom 21. veka na teniske terene i značajno je podiglo nivo donošenja prave odluke, dok se tehnologija „foto-finiša“ prvi put koristila još davne 1912. godine na Olimpijskim igrama. Pravo je pitanje: šta je ostalo od „pravog“ sporta i do kad će se tehnološka pomagala koja učestvuju u pravljenju sve boljih rezultata tolerisati?
Oprema sportista je jedna od ključnih koja pravi razliku. Možda je ponajviše pažnje izazvala diskusija oko opreme kod plivača, koja smanjuje trenje i otpor pri plivanju, što omogućava veliku prednost onome ko je poseduje. Takva vrsta pomagala je ograničena u velikoj meri danas. „Životni vek“ sportiste u profesionalnom sportu se produžio, ishrana je dovedena do savršenstva zahvaljujući vrhunski programiranim obrocima na osnovu uvida u telesne potrebe.
Kompjuterska tehnologija i analitika najdominantnije se koriste na treninzima, pripremama, čak se i u odeći sportista mogu naći sredstva koja vrlo precizno prate psihofizičko stanje sportiste. Trenerima su na raspolaganju kamere koje nadziru teren i u svakom momentu mogu da prepoznaju grešku igrača. Povećana interakcija sa publikom je nešto što se očekuje u primeni u narednim godinama od aplikacija koje prate želje publike, do novog ugla posmatranja utakmice pomoću mini-kamera na glavi igrača.
Sport u doba korone
Nije tajna koliko najbolji sportisti zarađuju, korona je samo bolje istakla te sume u doba ekonomske nestabilnosti. To je izazvalo komentare poput onih: „kad je već omogućeno da Nejmar ili Ronaldo primaju toliko nedeljno, neka oni leče ljude“.
Plate vrhunskih sportista zaista deluju nezamislivo, ali većina današnjih najvećih sportista je potekla iz siromašnih sredina, nisu sanjali da će dosegnuti ovakvu slavu za koju su „odgovorni“ ljudi koji uživaju i prate njihove podvige. Komentari u poređenju sportista i lekara su pomalo zamena teza i ako se sagleda prosečan fudbaler i prosečan lekar i tu postoji velika razlika u plati, ali isti taj igrač ne zna kada će mu se okončati karijera i kako će živeti posle 30. godine.
Novac utiče na sport, tu nema sporenja, nekad može da deluje demotivišuće i mnoge karijere su uništene zahvaljujući „lakom“ početnom novcu, mladosti i neiskustvu. Nik Kirijos, poznati teniser iz Australije, više puta je govorio kako je u karijeri zaradio i više nego dovoljno, te ga ne interesuje da se zamara sa mečevima ukoliko to ne želi.
Najveće pitanje modernog sporta je da li današnji klinci kreću da treniraju zbog novca i odakle će crpeti motivaciju — viši cilj u takmičenju sa samim sobom, a ne sa novcem i tehnologijom i šta ako se sport pretvori u još jednu industrijsku mašineriju, gde će oni koji imaju pristup najnovijoj opremi biti najuspešniji?
O pozitivnim i negativnim stranama prisustva tehnologije u sportu u emisiji „Tehnogram“ govore Milan Strongmen Jovanović, prvi personalni onlajn trener u Srbiji i Veroljub Zmijanac, direktor „Sportit“ agencije.
Pročitajte još:
