Komemoracijom na Blajburškom polju, koja se svake godine održava sredinom maja, obeležava se dan koji pripadnici ustaškog pokreta smatraju „danom odmazde“ nad civilima i pripadnicima tog pokreta u maju 1945. godine.
Istoričar i predsednik Udruženja građana „Napredni klub“ Čedomir Antić smatra da je ta izjava deo kontinuiteta politike koju Mesić sprovodi i da je treba razumeti kao deo Hrvatskog nacionalnog pokreta, ali i kao deo njegove lične borbe za vlast i uticaj.
Mesić o Blajburgu – politička igra ili govorna greška
Naš sagovornik ističe da je Mesić i dalje onaj stari, što potkrepljuje činjenicama da je on bio: prvi hrvatski premijer, član predsedništva SFRJ koji se pred Hrvatskim saborom pohvalio da je njegov zadatak ispunjen, jer Jugoslavija više ne postoji, predsednik opštine koji je 70-ih godina bio zatočen zbog ekstremnog nacionalizma i predsednik Hrvatskog sabora.
„Smatram da je to, jednostvano, jedna licemerna izjava u kojoj on Srbe, a posebno srpske komuniste, razne evrofanatike i političke potomke dve struje sa sednice srpskih komunista iz 1987. godine, poziva da stanu na njegovu stranu u tom sukobu koji imaju hrvatska desnica i hrvatska levica“, istakao je sagovornik Sputnjika.
Antić smatra da će svako ko sada podrži Mesića morati da kaže da se Srbija i Srbi odriču bilo kakvog tumačenja genocida u NDH, jer će to umesto njih raditi Mesić.
„Blajburg i zidani most su bila mesta gde su komunisti streljali ljude. Da li su ti ljudi većinom bili zločinci? Verovatno jesu. Ali, kad je reč o srpskim trupama, posebno o Jugoslovenskoj kraljevskoj vojsci, oni ne mogu da se porede sa Ustašama. Ustaše su bile deo sistema koji je izvršio Holokaust i koji je jednu vrstu holokausta izvršio nad više od pola miliona Srba“, napomenuo je Antić.
On je podsetio i na to da je Mesić, u periodu kada nije bio predsednik Hrvatske, najavljivao vojnu okupaciju Republike Srpske, ukoliko Srpska, koja je po Ustavu iz 1984. godine imala veća ovlašćenja od Hrvatske, proglasi bilo kakav referendum koji nije bio u interesu hrvatskog naroda.
Antić tvrdi da su Mesić i njegove pristalice deo struje koja je, zahvaljujući upravo takvoj vrsti lukavosti, uspela da ostvari san koji je počeo da sneva glavni ideolog hrvatskog nacionalizma Ante Starčević, nastavio da sanja Josip Frank, a pokušao da sprovede Ante Pavelić, koji bi bio zaboravljen da nije bilo ljudi poput Stjepana Mesića.
Da li se samo loše izrazio
S druge strane, hrvatski istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Hrvoje Klasić smatra da se Mesić loše izrazio i da se njegova izjava zapravo odnosi na to da li je bilo stradanja na samom blajburškom polju 15. maja 1945. godine, nakon što je potpisana kapitulacija.
„Činjenica je da na samom blajburškom polju nije došlo do masovnih egzekucija, nego su one počele odmah nakon što se iz Blajburga krenulo ka Jugoslaviji. Radi se o masovnim egzekucijama, najvećim, u tom trenutku, u Evropi. Mi danas ne znamo konkretne brojke, ali radi se o desetinama hiljada ubijenih pripadnika ustaške vojske, dakle, uglavnom Hrvata, nekim domobranima, ali se radi i o barem 10.000 crnogorskih i srpskih četnika“, istakao je Klasić.
Kako je rekao, potrebno je podsetiti da su, u tom trenutku, četnici i ustaše bili saveznici i da je nekoliko dana pre povlačenja, Draža Mihajlović poslao izaslanike Paveliću, kao i da su se tada dogovarali kako da se zajedno povuku prema Austriji.
Klasić je činjenicu da se kod Blajburga obeležavala godišnjica kapitulacije NDH obrazložio time što su posle 1990. godine simpatizeri ustaškog pokreta NDH, među kojima su bili i neki katolički sveštenici, za to odabrali mesto gde je predata kapitulirana vojska i još jednom podvukao da se na Blajburškom polju nisu dogodile egzekucije.
„To ne treba da umanji činjenicu da je osveta, odmazda, vrlo svirepa i vrlo masovna, prema Hrvatima, Slovencima, Srbima, Crnogorcima krenula ubrzo nakon što je kolona vraćena natrag za Jugoslaviju“, kaže sagovornik Sputnjika.
Milanović – odgovoran, ali nepoverljiv
Komentarišući izjavu hrvatskog predsednika Zorana Milanovića da neće učestvovati u komemoraciji blajburškim žrtvama i da one kao takve ne postoje, već da postoje samo žrtve obračuna i likvidacije nakon predaje nacističke vojske i njihovih sluga, Antić kaže da je Milanović u međuvremenu sazreo i da se drži na „jedan zanimljiv način“, jer nije zloupotrebio epidemiju virusa korona i poneo se odgovorno na godišnjici operacije „Bljesak“, ali napominje da će vreme pokazati koliko je iskren.
Na pitanje kako se u Hrvatskoj tumači Milanovićeva izjava, Klasić odgovara da se u toj zemlji već 30 godina raspravlja o tome da li država treba da učestvuje u obeležavanju masovnih egzekucija nakon 15. maja 1945.
On ističe da su ljudi ubijani brutalno, masovno i najčešće bez ikakvih sudskih presuda, kao i to da je među ubijenima sigurno bilo ljudi koji su bili odgovorni za zločine tokom Drugog svetskog rata, ali i onih mobilisanih poslednjih dana rata, koji nisu učestvovali ni u kakvim zločinima.
Žal za NDH i rehabilitovanje ideologije
Klasić napominje da komemoracija u Blajburgu ni pre ni posle ’90 godine nije služila za pokajanje, već za iskazivanje žali za propalom Nezavisnom državom Hrvatskom, veličanje ustaškog pokreta i njegovih pojedinaca.
„Cela ta epizoda je dobila dosta kontroverzna i kontradiktorna obeležja. S jedne strane, svakako treba osuditi svako ubijanje, a pre svega, svako masovno i brutalno ubijanje, ali, s druge strane, to ne znači da su svi oni koji su ubijeni na nepravedan ili brutalan način nevine žrtve i da ih treba veličati“, istakao je Klasić.
Prema Antićevim rečima, većina onih koji su bežali iz Hrvatske je učestvovala u ratnim zločinima ili bila deo jedine savezničke države Trećeg rajha, ali to ne znači da je neko mogao da ih ubija na licu mesta. Po njegovom mišljenju, broj stradalih koristi se za relativizaciju Jasenovca, a četnici majora Pavla Đurišića stradali su u mnogo većoj meri od hrvatske vojske.
„Problem sa obeležavanjem Blajburga je u tome što se rehabilituje ideologija. Kada bi oni od toga napravili jednu ljudsku priču u kojoj traže da oni koji su bili nevini, koji nisu nosili oružje, budu rehabilitovani, to bi, po mom uverenju, bilo u redu“, zaključuje Antić.
