„Zamah izgradnje ne sme se zaustaviti ni sekundu“, izjavio je odlazeći izraelski ministar odbrane Neftali Benet, najavivši izgradnju oko 7000 stambenih jedinica u Efratu na Zapadnoj obali. Gotovo istovremeno, američki ambasador u Izraelu, Dejvid Fridman, izjavio je da je Vašington spreman da prizna izraelsku aneksiju delova Zapadne obale.
Izrael ima plan za Zapadnu obalu, Amerika podržava
Istina, Fridman je napomenuo i uslove pod kojima će Vašington to učiniti: da američko-izraelski komitet završi izradu mapa teritorija koje bi bile anektirane, prestanak izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i obnova pregovora sa Palestinskom upravom. Ove uslove američka administracija postavila je još u januaru, kada je Tramp predstavio svoj plan, napominje novinar i diplomata Dragan Bisenić.
„U tom kontekstu, ne može se reći da je izjava ambasadora Fridmana nešto što je značajno novo ili što je veliko odstupanje, ali potrebno je reći da se Fridman izdvaja u entuzijazmu u podršci Izraelu i ponekad njegove izjave imaju više optimizma nego što su Bela kuća ili neko drugi u SAD spremni da podrže“, kaže on.
Aneksija delova Zapadne obale bila je i tema koalicionog sporazuma između Benjamina Netanjahua i Benija Ganca o vladi nacionalnog jedinstva. Sporazum takođe predviđa da aneksija, sa kojom bi trebalo da se otpočne od 1. jula, bude izvršena pod određenim uslovima.
Prema slovu sporazuma, svaki korak koji izraelska vlada preduzme Vašington mora da podrži, kao i da se prilikom aneksije moraju uzeti u obzir i stavovi Egipta i Jordana, arapskih država sa kojima Izrael ma potpisane mirovne sporazume i diplomatske odnose.
„Sigurno je da će se o ovoj temi još razgovarati na mnogo precizniji način, tim pre što u Izrael sledeće nedelje dolazi i američki državni sekretar Majk Pompeo, koji će nesumnjivo precizirati stav američke administracije po ovom pitanju“, kaže Bisenić.
Poslednja reč je Trampova
Da će Vašington imati poslednju reč kada se radi o aneksiji, smatra i novinar Boško Jakšić.
„Netanjahu je plan o aneksiji saopštio još uoči predizborne kampanje u martu, ali Amerikanci su tada tražili da se proces uspori i formiran je zajednički američko-izraelski komitet, koji će raditi na detaljnom iscrtavanju mapa aneksije. Drugim rečima, radi se o tehničkim detaljima, jer je malo verovatno da bi se Donald Tramp protivio takvoj odluci“, kaže Jakšić.
Aneksiji teritorija na Zapadnoj obali protive se EU, UN, deo članova američkog Kongresa, kao i značajna jevrejska udruženja u Americi. Ova ideja nailazi na otpor i u samom Izraelu. Pored mirovnih organizacija (poznate pod imenom Guš Šalom – blok mira), aneksiji se usprotivio i veliki broj istaknutih oficira bezbednosnih službi.
Međutim, premijer Benjamin Netanjahu ne odustaje od plana da sa aneksijom počne 1. jula.
„Uveren sam da će za nekoliko meseci to obećanje biti ispunjeno i da ćemo moći da proslavimo još jedan istorijski trenutak u istoriji cionizma“, rekao je on obraćajući se onlajn skupu američkih evangelista, pristalica Izraela.
Ipak, Trampu je, prema Jakšićevim rečima važno da pokaže da podržava Netanjahua, svog najznačajnijeg strateškog saveznika na Bliskom istoku, jer time učvršćuje podršku među američkim evangelistima uoči novembarskih izbora. Američka hrišćanska evangelistička zajednica oduvek je podržavala „biblijski Izrael“, odnosno Izrael čija teritorija obuhvata i Zapadnu obalu. Zbog toga bi, prema Jakšićevim rečima, trebalo očekivati da Tramp podrži aneksiju.
Izgradnja novih naselja na dugom štapu
Što se tiče Efrata i Benetove najave o izgradnji 7000 stanova u tom regionu nedaleko od Vitlejema, radi se o sporu koji traje decenijama i koji se nalazi pred izraelskim Vrhovnim sudom, objašnjava naš sagovornik.
Spor se vodi između palestinskih stanovnika i izraelske vlade, a do sada je odlučeno da jedan deo zemljišta pripadne Palestincima, dok bi drugi trebalo da postane vlasništvo Izraela i da se iz poljoprivrednog pretvori u građevinsko zemljište, međutim, obe strane traže pravo na raspolaganje celokupnom teritorijom.
Prema Bisenićevim rečima, nije izvesno kada će izgradnja započeti.
„U svakom slučaju, to nije korak koji se pretpostavlja i podrazumeva u američkom planu za postizanje mirovnog sporazuma. Međutim, ovde reč o nečem drugom. Planom je predviđeno da, ukoliko palestinska strana ne bude prihvatila sporazum, Izrael može da jednostrano može da anektira delove Zapadne obale i verovatno se u tom kontekstu računa da može da nastavi sa izgradnjom naselja“, kaže Bisenić.
Izrael je Zapadnu obalu zadobio u Šestodnevnom ratu, vođenom od 6. do 10. juna 1967, kada je Jevrejska država pokrenula munjevitu vojnu akciju protiv Egipta, Jordana i Sirije, u kojoj je, pored Zapadne obale, zauzela i Golansku visoravan (anektiranu 1981, a SAD su aneksiju priznale prošle godine), Istočni Jerusalim, Sinajsko poluostrvo i pojas Gaze.