Konferencija je, usled pandemije koronavirusa održana u specifičnim uslovima, putem onlajn platforme i okupila je veliki broj učesnika u Srbiji i Rusiji koji su se uključili iz svojih domova ili kancelarija.
Moderator skupa bila je glavna urednica srpske redakcije Sputnjika Ljubinka Milinčić koja je poručila da je ova konferencija bila prilika da još jednom demonstriramo zajedništvo dva naroda koja su se uvek, pa i u onim strašnim vremenima pre 75 godina, borila na istoj strani i zajedno ginula u borbama sa često višestruko jačim i bolje opremljenim neprijateljem.
„Srbija je bila jedina zemlja u ovom delu Evrope koja se od samog početka rata borila protiv fašizma, kao što je bila jedna od prvih koja se pridružila negovanju sećanja na žrtve rata, koje se sada sprovodi u celom svetu pod nazivom `Besmrtni puk`. Milioni sovjetskih građana i gotovo dva miliona građana Jugoslavije dali su svoje živote da bi smo mi danas bili slobodni i najmanje što im dugujemo je da ih pamtimo i poklonimo se njihovim senima. To je posebno važno danas, kada se jedan veliki broj zemalja trudi da poništi istoriju Drugog svetskog rata i napiše novu, u kojoj je uloga Sovjetskog Saveza potpuno minimizirana“, rekla je glavna urednica Sputnjika.
Generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković čestitao je ruskom narodu jubilarnu 75 godišnjicu pobede nad fašizmom i Dan pobede, jedan od, kako je rekao, najslavnijih dana u istoriji.
„Danas, između ostalog i putem ove konferencije, gajimo sećanja na naše pretke, na heroje, na veterane, ali i još jednom pokazujemo da smo na pravoj strani i da se zajedno borimo protiv zaborava i iskrivljene interpretacije istorijskih činjenica. Tako je i danas, zajedno smo jači kada se čovečanstvo bori sa nevidiljivim neprijateljem, sa pandemijom teškog virusa. Opet su Srbi i Rusi zajedno bili i opet je rusko rukovodstvo, na čelu sa predsednikom Putinom, pokazalo svoje saosećanje, brigu i posvećenost za Srbiju i bratski srpski narod i našlo nam se u trenutku kada ni samj Rusiji nije ni malo lako“ rekao je Selaković.
Konstantin Kosačov, predsednik Odbora za spoljnu politiku Saveta Federacije Rusije rekao je da je podsećanje na pobedu nad nacistima od izuzetne važnosti za našu istoriju, pogotovu u današnjem vremenu kada se čuje toliko pokušaja da se istorija revidira.
Kosačov je stoga i podsetio na nedavnu izjavu ministra inostranih poslova Nemačke Hajko Masa, koji je rekao da pokušaji da se istorija revidira iziskuje od Berlina konkretan stav, koji mora da se podudara sa itorijskim činjenicama.
„Samo je Nemačka kriva za početak Drugog svetskog rata napadom na Poljsku. Samo je Nemačka odgovorna za zločine protiv čovečanstva tokom Holokausta. Svi koji u to sumnjaju i prebacuju odgovornost na druge narode nepravedni su prema svim žrtvama ovog rata. Oni na taj način revidiraju istoriju i pokušavaju da podele Evropu“, rekao je Mas
S tim u vezi Koračov je ocenio da su reči Masa izuzetno važne imajući u vidu kakve se sve rezolucije donose u parlamentima širom Evrope, a potiču od zemalja koje su se u tom ratu našle na „drugoj“ strani fronta.
„Oni sada pokušavaju da oudzmu pobedu od onih koji su je izvojevali. Međutim, naše zemlje su se borile sa ispravne strane fronta“, istakao je.
Tome u prilog, dodao je Kosačov, idu i statistički podaci, budući da je na sovjetskom frontu tokom rata uništeno ukupno 606 nacističkih divizija, dok je na svim ostalim frontovima uništeno sve zajedno 176 divizija.
Pored toga, po celom svetu tokom rata poginulo je ukupno 8.572.566 crvenoarmejaca, od kojih je van granica Sovjetskog Saveza sahranjeno 2,8 miliona, što je praktično trećina.
„Svaki treći sovjetski vojnik dao je svoj život za oslobođenje Evrope od Hitlerovske agresije. Mi moramo da pamtimo svakoga pojedinačno“, naglasio je.
Kosačov je dodao i da je zahvaljujući Ministarstvu odbrane Rusije, koje je objavilo mnoga dokumenta iz Drugog svetskog rata, danas utvrđeno kome pripadaju određene neimenovane grobnice, a ujedno je pozvao i Srbiju da se time pozabavi, budući da u našoj zemlji, kako je naveo, i dalje postoji 14 grobnica sovjestkih vojnika, a da nije poznato ko je u njima sahranjen.
„U njima je, prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, sahranjeno 5.257 sovjetskih vojnika, od kojih se za 1.126 vojnika ne zna ime, za sada. Želim da predložim da se pokrene zajednička inicijativa da se ta imena doznaju kako bismo se ponovo prisetili svih tih heroja koji su zajednički sa srpskom vojskom oslobađali Jugoslaviju. I Srbija i Rusija dele ponos kada je reč o našim precima koji su odneli pobedu u Drugom svetskom ratu i nipošto ne smemo da zaboravimo njihove podvige. Zajednički ćemo se truditi da se istorija ne revidira i da naši potomci saznaju pravu istinu minulih događaja“, zaključio je.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da ovaj praznik predstavlja ujedno i veliku tugu, ali i veliki ponos, ne samo za naše pretke, već i za njihove potomke koji su odbranili svoje otadžibine od nemilosrdnog neprijatelja.
„Pripadam generaciji onih koji su slušali priče ljudi koji su ratovali, koji su bili na frontu, njihovih prijatelja koji su se borili protiv neprijatelja, protiv onih koji su preživeli neverovatne muke, neshvatljive za današnje društvo. Narodi Sovjetskog Saveza i istočne Evrope bili su žrtve mizantropije i agresije“, rekao je.
Uprkos tome, istakao je ambasador, velikom cenom, Sovjetski Savez je odneo najveću u istoriji pobedu i oslobodio Evropu.
„Zbog toga, veoma nam je teško što vidimo pokušaje da oni koji su ubijali praktično cele sada pokušavaju da revidiraju istroiju“, naglasio je.
Bocan-Harčenko je dodao i da je Srbija, odnosno tadašnja Jugoslavija, bila zemlja koja se nije predala i borila se do kraja protiv Nemaca.
„Saradnja je postojala i tada, a postoji i sada. Nećemo dozvoliti da nam obrišu istoriju, niko to ne zna bolje nego Srbija“, zaključio je on.
Kako je naveo ministar za inovacije i tehnološki razvoj i predsednik Fondacije Besmrtni puk Srbija Nenad Popović, Dan pobede je veliki dan u ruskoj i srpskoj istoriji.
„Rusi su dali najveće žrtve u Drugom svetskom ratu, a Srbi su, srazmerno broju stanovnika po žrtvama odmah iza Rusije. Bez te pobede Evropa bi danas cela bila porobljena i cinično je danas kada neki kažu da Rusija i Srbija nisu deo Evrope. Ove Evrope danas, bez Rusije i Srbije, bez naših deka i baka, ne bi ni bilo“, rekao je Popović.
U video konferenciji učestvovali ministar u Vladi grada Moskve, zatim Eleonora Mitrofanova, rukovodilac ruske agencije „Rossotrudničestvo“, Artjom Hutorski, rukovodilac Izvršnog komiteta međunarodne manifestacije „Besmrtni puk“, Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, kao i Mila Đorđić, veteran iz Drugog svetskog rata.