Istovremeno, cena junskih fjučersa nafte „VTI“ povećala se za 1,83 odsto, dostigavši cenu od 23,98 dolara po barelu.
Investitori su optimistični s obzirom na to da sve veći broj zemalja ukida ograničenja, koja su uveli zbog virusa korona. To im uliva nadu da će se potražnja za gorivom postepeno obnoviti nakon pada uzrokovanog pandemijom.
Analitičar australijske kompanije „AksiKorp“ (AxiCorp) Stiven Ines upozorava da, čak i ukoliko potražnja počne da se stabilizuje, nafta će se akumulirati u skladištima još neko vreme, prenosi Rojters.
Mnoge zemlje počinju da ukidaju ograničenja uvedena zbog virusa korona. U Nemačkoj su izdali dozvolu za otvaranje prodavnica, ali uz poštovanje higijenskih mera.
I London je najavio slabljenje mera od ponedeljka, a u Australiji vlada će postepeno ukidati zabrane, sve dok se broj zaraženih ne svede na minimum.
Rusija takođe razmatra korake o postepenom ukidanju ograničenja.
Kriza na naftnom tržištu
Početkom marta, kotacije nafte potonule su usled značajnog smanjenja potražnje širom sveta zbog pandemije virusa korona, kao i posle neuspeha sporazuma OPEK plus, jer njegovi učesnici nisu mogli da se dogovore o produžetku sporazuma o smanjenju proizvodnje. Zbog toga su se cene nafte više nego prepolovile od početka godine i oborile rekorde od pre 18 godina.
Kotacije su bile obnovljene uoči novog sastanka zemalja OPEK plus. Zemlje-članice ove organizacije su se na video-konferenciji 12. aprila složile da smanje proizvodnju za 9,7 miliona barela dnevno. Novi sporazum stupio je na snagu 1. maja.
Međutim, kako navode analitičari Međunarodne agencije za energetiku, sporazum OPEK plus ne može da nadoknadi pad potražnje u svetu, ali bi mogao da dovede do početka smanjenja zaliha u drugoj polovini godine.
Pročitajte još:
- Saudijska Arabija zakopava „ratne sekire“: Nafta može dostići i 100 dolara
- Rusija o nafti: Pad potražnje u aprilu bio je veći nego tokom ratova
- Američke kompanije odbile da smanje nivo proizvodnje nafte
