Postojeći poredak, objašnjava dr Aleksandar Životić, istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, počiva na dogovoru postignutom posle Drugog svetskog rata, u kome je jedan od stubova bio Sovjetski Savez čiji je naslednik Rusija.
„Ako imate usvojeni pogled na Drugi svetski rat kakav postoji ne možete insistirati na toj slici rata a istovremeno na promeni postojećeg poretka. Ako hoćete da menjate poredak morate da menjate i sliku o prošlosti. To je suština zašto se sada udara na Drugi svetski rat“, navodi Životić za Sputnjik.
Kako ističe, to rade i Sjedinjene Države, ali i zemlje Istočne Evrope, posebno one koje su bile na poraženoj strani.
Udar na Drugi svetski rat na tri fronta
Pokušaji revizije istorije odvijaju se, prema rečima istoričara, na više frontova: i kroz umanjivanje uloga pojedinih zemalja u samom ratu, poput uloge SSSR-a, preko promene ili iskrivljivanja osnovnog toka istorijskih događanja, pa do humanizacije žrtava pod parolom da su sve jednake – „a ne može biti sve isto jer su neki u tom ratu bili na pogrešnoj strani istorije“.
Životić podseća da su među zemljama koje su najglasnije u umanjivanju doprinosa Sovjetskog Saveza pobedi nad fašizmom ili njegovoj relativizaciji one poput baltičkih država, Bugarske, Rumunije, čije su snage ratovale i ginule na strani Vermahta, ali i one poput Poljske koja ima, kako konstatuje, nataloženo istorijsko iskustvo sukoba sa Rusijom, od vremena Ruske imperije pa nadalje.
To, ali i želja Poljske da nametne svoj uticaj u Ukrajini, smatra on, objašnjenje je zašto predstavnici Rusije nisu bili pozvani na obeležavanje godišnjice početka Drugog svetskog rata niti na obeležavanje godišnjice oslobođenja logora Aušvic, uprkos činjenici da je više od 477.000 sovjetskih vojnika poginulo u borbama za oslobođenje Poljske, a ta zemlja posleratnim dogovorom velikih sila proširila svoju teritoriju zahvaljujući upravo zalaganju Josifa Staljina.
Politika zaborava u Ukrajini
Štaviše, prema oceni ovog istoričara, odnos zemalja bivšeg sovjetskog bloka prema Drugom svetskom ratu često ide u krajnosti što se vidi u „ratu spomenicima“ - masovnom uklanjanju ili čak rušenju spomenika sovjetskim vojnicima, dok u Austriji, Nemačkoj, Francuskoj tako nešto nikome ne pada na pamet.
U Poljskoj je tako pod parolom zabrane propagande komunizma uklonjeno više od 420 sovjetskih spomenika, u Pragu je 3. aprila izmešten spomenik sovjetskom maršalu Ivanu Konjevu, a slična praksa sprovodi se poslednjih godina i u Ukrajini u okviru tzv. zakona o dekomunizaciji.
U Ukrajini se, kako kaže Životić, uprkos tome što su se i sami Ukrajinci borili u redovima Crvene armije, danas forsira „politika zaborava“ a na talasu raskida sa sovjetskom prošlošću antifašističko nasleđe ostavlja po strani i favorizuje nacionalističko, iako su ukrajinski nacionalisti tokom rata sarađivali sa nacistima. Ipak, upozorava istoričar, u negiranju antifašizma šampioni su baltičke zemlje a posebno se ističe Estonija.
Sramotne stranice istorije
Zataškavanje sramotnih stranica istorije poput Minhenskog sporazuma je i jedan od razloga zašto zapadne zemlje često potežu pakt Molotov-Ribentop (pakt o nenapadanju između SSSR i Nemačke koji su avgusta 1939. Potpisali ministri spoljnih poslova dve zemlje Vjačeslav Molotovo i Joahim fon Ribentrop) kada žele da dokažu tvrdnje kako nacistička Nemačka i SSSR dele odgovornost za početak Drugog svetskog rata. Pritom su Minhenski sporazum godinu dana ranije s Nemačkom potpisale zapadne sile Francuska, Britanija i Italija.
„Zapad je izašao u susret Nemačkoj i njenim agresivnim aspiracijama još sredinom 30-ih godina ili je ćutao na njih. Ta 1938. jeste godina žrtvovanja Čehoslovačke Minhenskim sporazumom. Kad je nestala Čehoslovačka u njenom komadanju su učestvovali i Mađarska i Poljska“, objašnjava Životić.
Istorija sporazumevanja s Hitlerovom Nemačkom bila je, kako podseća istoričar, mnogo duža a i sama Poljska bila je u paktu s Nemačkom još od 1934. godine, dok je i iznuđeni pakt SSSR-a i Nemačke usledio posle kraha sovjetskih pregovora sa Britanijom i Francuskom.
„Insistiranje na paktu Molotov- Ribentrop stoga ima pre svega politički cilj vezano za prirodu međunarodnih odnosa“, konstatuje Životić uz zaključak da svi paktovi na prostoru Evrope iz tog perioda zaslužuju ozbiljniju istoriografsku analizu.
Podsetimo, svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
► Anatolij Kondirev: Išao sam po Rajhstagu i gledao ostatke naših granata
► „Invazija SSSR-a“: Drugi svetski rat iz ugla Pentagona
► Skinuta oznaka tajnosti: Kako je Crvena armija spasila od gladi dva miliona Berlinaca
► Udar „trećeg fronta“: Sovjetski plakati iz Drugog svetskog rata
► Poslednji Hitlerov dan ili kakav je poklon maršal Konjev dobio u čast Pobede