„U Evropi polako jenjava epidemija i radi se na relaksaciji mera i oživljavanju ekonomije. Jedna od najvedrijih vesti jeste da počinju da rade Folksvagen i ostale kompanije automobilske industrije, jer smo mi proizvođači rezervnih delova za automobile,“ rekao je naš sagovornik.
Korona uzdrmala ekonomiju, najgore iza nas
Stanje industrije tokom aprila, ističe direktor Republičkog zavoda za statistiku, takvo je da nikako ne možemo da kažemo da je ekonomska aktivnost zamrla. Prema njegovoj proceni, najviše su pogođeni mikro-preduzetnici što je dovelo i do odluke države da prvo oni otvore vrata potrošačima.
„Imamo podatak od 17. aprila da je u Registru socijalnih osiguranika jedva za nekoliko stotina manji broj u odnosu na kraj februara. Došlo je do porasta stalno zaposlenih, a pao je broj onih na ugovorima, što je i delom rezultat mera Vlade za očuvanje radnih mesta,“ kaže Kovačević.
Srbija će na kraju godine, zbog virusa korona, imati manju stopu rasta, najverovatnije oko nule, dok bi cela EU mogla da ima oko minus četiri, ocenjuje Kovačević.
Ekonomija se obnavlja već u maju
Naš sagovornik dodaje da ćemo imati mnogo bolji rezultat nego zemlje u regionu zbog strukture ekonomije ali i zaleta od kraja prošle i početka ove godine.
„Posle ovog oštrog pada očekuje nas ubrzani rast, a već naredne 2021. svi očekuju da će rast biti enormno visok. MMF prognozira rast od 7,5 odsto ali u svakom slučaju, ekonomija će početi da se obnavlja već sada u maju,“ ocenio je Kovačević.
On ovu krizu ne želi da poredi sa svetskom ekonomskom iz 2008, jer je današnja rezultat osujećenja samog rada i kretanja, ovo nije poteklo iz finansijskog sektora i ciklične krize. Kao najpogođenije privredne grane u Srbiji Kovačević navodi automobilsku industriju, proizvodnju obuće dok je prehrambena zabelezila veliki rast zbog izvoza.
Crna Gora najveći gubitnik u regionu
Virus korona, je prema mišljenju Kovačevića, smanjila nivo politikantskih zađevica u regionu zato što su svi imali potrebu za nekom vrstom pomoći i neophodnim snabdevanjem, a Srbija je uglavnom pomagala drugima:
„Zemlje koje zavise od turizma su najpogođenije. Naša zemlja ne može da se poredi recimo sa budžetom Crne Gore u kojoj je ta grana zastupljena sa oko 20 odsto. Njima će izostati priliv u državnu kasu od oko 500 ili 600 milona evra koji su im neophodni za uvoz hrane. Moraće da se zadužuju, da udvostruče pozajmnice, a javni dug im je već premašio 80 odsto BDP-a. Nešto bolje stanje je u Hrvatskoj ali samo iz razloga što u odnosu na Crnu Goru još imaju neku vrstu industrije koja radi,“.
Ove primere Kovačević navodi kao bitno drugačije od Srbije, jer je naša država izvozno orjentisana tako da nam je u interesu da se ekonomija velikih zemalja što pre stabilizuje kako bismo plasirali svoje proizvode.
“Zbog sankcija EU, Rusija je u poslednjih sedam, osam godina razvijala poljoprivredu. Ona inače ima politiku kapaciteta koji joj omogućava visoku nezavisnost sa jedne strane ali sa druge ima i otvoreno celo azijsko tržište. Neće joj faliti tržište ni za energente, a cena nafte je sada samo trenutna, a za rusku energetiku je cena na nivou od 30 dolara po barelu isplativa,“ naglasio je naš sagovornik.
Kineska ekonomija postaje dominantna
Kovačević je saglasan sa nobelovcem Džozefom Štiglicom koji smatra da će od posledica ove pandemije najviše stradati zemlje sa novorastućim ekonomijama i zemlje u razvoju koje žive na eksploataciji ruda i prodaju energiju i metale.
„Međutim, ono što je korona virus otkrio jeste činjenica da je sada u svetskim globalnim dimenzijama kineska ekonomija postala dominantna. Epidemija na azijskom području nije zaustavila ekonomske procese, ne može da se govori o ekonomskoj krizi i ekonomskom kolapsu i zato će ona biti ključna i za ostatak sveta,“ zaključio je Kovačević.
