Ovako gleda na svet tokom i nakon pandemije korone akademik i istoričar Ljubodrag Dimić. Prema njegovim rečima svet će možda prividno da bude isti, ali će se suštinski dramatično promeniti. Imaće senku poraza Evrope kakva je zamišljana i realizovana poslednjih trideset godina - bogate, stare, sebične, nedisciplinovane Evrope. I taj poraz će biti bolan za velike evropske nacije, kao i za male narode.
SAD i Britanija nespremni za rat na svojoj teritoriji
„Velika Britanija koja je izašla iz Evrope, a zajedno sa njom i Sjedinjene američke države, imale su sada priliku da provere sebe i na neki način svoje potencijale, i pokazalo se da su to društva koja nisu spremna da vode ratove na svojoj teritoriji, pa makar to bio i rat ovakav zdravstveni, sa jednim virusom, nevidljivim protivnikom. Drugim rečima, te su sile ratove dobijale propagandom na tuđoj teritoriji. Ali, sada su u ovom ratu pokazale da ne mogu da dobiju rat na svojoj teritoriji, a najveće žrtve posle SAD-a imala je Velika Britanija“, ocenjuje Dimić.
Kina postaje svetski lider
Srpski akademik smatra da je Kina u aktuelnim okolnostima faktički postala svetski lider. Svakako će i dalje postojati nastojanja da ona bude usporena, ali Kina je po Dimićevom mišljenju nesumnjivo pokazala da je dorasla izazovima vremena u kome živimo i vremena koje dolazi i ona će tu svoju dominaciju sa svakim novim danom samo potvrđivati.
„Što se tiče Rusije, čini mi se da će ona naći sebe, da će dočekati svoju budućnost, iako se sada možda nalazi u drugom ili trećem planu. Jer, ne smemo nikada da zaboravimo kolika je to teritorija. I ne smemo nikada da zaboravimo da se na tom prostoru nalazi svaki kubni metar vazduha, svaki drugi litar vode, i svaki drugi kilogram gvozdene rude. Mislim da će Rusija sa tim dočekati faktički svoju budućnost“, ocenjuje naš sagovornik.
Internacionalizam ispred intervencionizma
Istoričar smatra da je kriza sa kojom je ceo svet suočen zbog virusa korona pokazala da bez internacionalizma, ne ideološkog, već ekonomskog, humanitarnog i zdravstvenog, svet neće opstati. Kako dodaje, trebalo bi da se nađe model internacionalne saradnje kojim bi ona, iako je zakazala u poslednjim mesecima, odnela primat nad intervencionizmom u njegovom najružnijem obliku vezanom za trijumf unipolarnog sveta kog više nema.
„Nesumnjivo da je ovo vreme koje dovodi do bipolarizma, možda i tripolarizma, videćemo. To su moja razmišljanja koja vode ka nekom zaključku da taj svet neće biti isti. Da li će se to videti do kraja ove godine, verovatno neće. Jer, ako se posmatra istorija, ovo su istorijski procesi dugog trajanja, i izuzetno složenog karaktera. Ako uporedimo to sa vertikalom dvadesetog veka, pa Evropa je poražena u Prvom svetskom ratu, da bi svoju dominaciju izgubila tek posle Drugog svetskog rata. Hoću da kažem da će se ovde verovatno, mada je sve ubrzano i prosto je cela istorija u procesu nekog ubrzanja, čekati jedno desetak godina, možda koju godinu više, da bi se ono što je posledica ovoga naprosto videlo“, smatra sagovornik Sputnjika.
Narodi koji se ne prilagode osuđeni na istrebljenje
Dimić zaključuje da ćemo morati da se sviknemo na život sa maskama, sa velikom opreznošću, sa čitavim nizom i dobrovoljnog prihvatanja zabrana koje nam omogućavaju da živimo:
„I u tom kontekstu neće biti u pitanju samo fizička distanca, nego će se potvrditi ovo što je masovno u upotrebi, to je socijalna distanca, znači druženja, odnosi. Sve će to morati da doživi neku promenu. Kako će se ko u tome snaći to je sada drugo pitanje, ali čini mi se da će oni narodi koji se ne snađu biti osuđeni na neki način na istrebljenje“.