Godišnjica inauguracije okončava ciklus jubilarnih datuma povezanih s 20. godišnjicom dolaska Putina na vlast. Za 272 dana, odnosno za nešto manje od devet meseci, koliko je prošlo od 9. avgusta 1999. do 7. maja 2000. godine, Putin se iz nepoznatog činovnika koji je imenovan za premijera, preobrazio u predsednika s opštenarodnom podrškom.
Sama činjenica da ga je Boris Jeljcin proglasio za naslednika nije garantovala takav rezultat. Među Putinovim takmacima tada su bili Evgenije Primakov, Genadij Zjuganov i Jurij Luškov. Ipak, Putin je tada dobio šansu. Ostalo je bilo njegova lična zasluga.
Kao 46-godišnji premijer aktivno se prihvatio posla: objavio je rat međunarodnom terorizmu, krenuo u uništavanje terorističkog uporišta na Severnom Kavkazu. Tada je počeo da se ispoljava i Putinov radni stil — ispitivanje detalja na licu mesta, lično učešće, direktan razgovor. Putovao je s ustanicima u Dagestan, već u statusu vršioca dužnosti predsednika leteo u borbenom avionu u Čečeniju.
Čovek koji odgovara za sve
Kada je pre 20 godina položio predsedničku zakletvu, Putin je u Kremlju rekao:
„Razumem da sam preuzeo na sebe ogromnu odgovornost i znam: u Rusiji je šef države uvek bio i biće čovek koji odgovara za sve što se događa u zemlji.“
U prvim godinama predsedničkog mandata (2000—2004. godine) Putin se posvetio rešavanju glavnog zadatka u tom periodu — izvlačenju zemlje iz socijalno-ekonomske krize i stvaranju jedinstvenog zakonodavstva unutar zemlje.
Ruska armija je bila posvećena borbi protiv oružanih separatista u Čečeniji, koji su, prema Putinovim rečima, predstavljali glavnu opasnost za celovitost zemlje.
Prvi predsednički mandat Putina bio je obeležen ekonomskim uspesima Rusije: srednji godišnji rast BDP-a bio je 6,5 odsto, spoljni dug se smanjio sa 50 na 30 odsto BDP-a, pojavio se višak u budžetu i spoljnoj trgovini, porasle su devizne rezerve, porastao je životni standard.
U spoljnoj politici Putin je uspeo da učvrsti odnose s Evropskom unijom i SAD, da razvije saradnju s NATO-om. Uspostavio je prijateljske odnose s predsednikom SAD Džordžom Bušem Mlađim, premijerom Velike Britanije Tonijem Blerom, nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom.
Nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u Njujorku Putin je podržao antiterorističku poziciju američkog rukovodstva, a u maju 2002. godine u Moskvi je bio potpisan Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog potencijala.
Početkom prvog predsedničkog mandata Vladimir Putin je pred vladu postavio ambiciozni zadatak da se za deset godina udvostruči BDP. Za osam godina taj rast je bio oko 70 odsto, industrija je ojačala za oko 75 odsto. Prekinut je odliv kapitala iz zemlje, u vrednosti od više desetina milijardi dolara, a investicije su porasle za 125 odsto.
Oštra kritika Zapada
Tokom Putinovog drugog predsedničkog mandata, u oblasti spoljne politike usledio je period u kojem su počeli da se pogoršavaju odnosi Rusije sa zapadnim zemljama. Desetog februara 2007. na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti Putin je žestoko kritikovao američku spoljnu politiku i ideje o jednopolarnom svetskom poretku. Ruski predsednik se tada oštro usprotivio planovima o širenju NATO-a na istok Evrope i razmeštanju američke protivraketne odbrane na toj teritoriji.
Prva dva Putinova predsednička mandata su, bez obzira na sve probleme, bili pre svega period rasta, postepenog rešavanja gorućih problema i nakupljanja rezervi. Tih godina su sprovedene uspešne administrativne, političke i ekonomske reforme.
Rusija ne namerava ni sa kim da ratuje
Treći predsednički mandat je protekao u uslovima prinudnog rešavanja geopolitičkih i antikriznih zadataka.
Putin je 17. marta 2014. potpisao ukaz „O priznavanju Republike Krim“, na osnovu volje koju je narod na Krimu iskazao na referendumu održanom dan ranije. SAD, Evropska unija i brojne druge zemlje uvele su nakon toga prvi paket sankcija Rusiji.
Usled pogoršanja unutrašnjeg sukoba u Ukrajini i različitih pogleda na ono što se događa u toj zemlji, sankcije protiv Rusije su se pojačavale, proširivale na velike sektore, među kojima je i prerađivačka industrija. Rusija je odgovorila uvođenjem ograničenja na isporuku pojedinih proizvoda iz EU i drugih zapadnih zemalja. Embargo na prehrambene proizvode koji je uvela Rusija, doneo je nove mogućnosti za razvoj domaće poljoprivrede.
U svetskoj štampi počela je sve češće da se pojavljuje fraza „treći svetski rat“, praćena upitnikom. I u samoj Rusiji pojavilo se mnoštvo usijanih glava, ali je Putin uspeo da održi temperaturu društva u normali. „Hajde da ne dozvolimo sebi da pravimo očigledne greške“, rekao je Putin na sastanku s poslanicima na Jalti u avgustu 2014. godine, komentarišući pozive da se umesto humanitarne pomoći u Ukrajinu šalje ruska vojska.
Putin je objasnio da spoljna politika Rusije treba da bude miroljubiva, iako Ruska Federacija poseduje naoružanje kojim štiti svoje nacionalne interese. „Mi ne nameravamo da idemo s britvom po celom svetu i da mašemo njome, ali svi treba da znaju da u svom arsenalu imamo i takva sredstva“, rekao je Putin. „Britva“ je u međuvremenu stekla hipersonična svojstva, malogabaritne nuklearne motore i druge napredne tehnologije koje su pretekle potencijalne neprijatelje. Putin, ipak, uvek naglašava da je to oružje za zaštitu.
„Ni sa kim ne nameravamo da ratujemo, ali stvaramo takvu situaciju u sferi odbrane da nikome ni napamet ne padne da ratuje protiv nas“, rekao je Putin.
Sukob u Ukrajini, iako je velika tragedija koja i dalje traje, ostao je lokalni. Napetost u međunarodnim odnosima koja je proistekla iz njega, takođe nije postala kritična. Sankcije su, kako je ocenio Putin, navele Ruse da „uključe mozak“, da se okrenu domaćoj proizvodnji.
Borba protiv terorizma
Zbog opasnosti od savremenog terorizma, Putin je sa likvidacije terorista unutar zemlje prešao na međunarodnu borbu protiv njih. Rusija je aktivni učesnik u rešavanju sirijske krize. Od 2015. godine, na molbu Damaska, ruska vojska pomaže zvaničnoj vlasti Sirije u borbi protiv terorista.
Uz aktivno učešće Rusije bio je rešen i iranski nuklearni problem i zaključen takozvani „nuklearni sporazum“ 2015. godine. Nažalost, Sjedinjene Američke Države su u maju 2018. godine objavile da jednostrano istupaju iz sporazuma, a Iran je počeo postepeno da smanjuje svoje obaveze iz tog dokumenta.
Četvrti predsednički mandat
Vladimir Putin je 7. maja 2018. godine po četvrti put položio zakletvu za šefa države. Za novi predsednički mandat izabran je s rekordnih 76,69 odsto glasova birača. Predsednička ovlašćenja mu ističu 2024. godine.
Na dan inauguracije Putin je potpisao ukaz „O nacionalnim ciljevima i strateškim zadacima razvoja Ruske Federacije do 2024. godine“, koji se našao u osnovi novih 12 nacionalnih projekata. Oni treba da omoguće napredak u socijalnoj sferi, ekonomiji i naučno-tehnološkom razvoju zemlje.
U martu ove godine Putin je potpisao Zakon o izmenama Ustava. Promene osnovnog zakona odnose se na nove obaveze predsednika, članova vlade i državnih činovnika, jačaju socijalne garancije države građanima, menjaju krug parlamentarnih ovlašćenja, zabranjuju otuđivanje federalnih teritorija, učvršćuju status ruskog jezika. Pored toga, izmene omogućavaju aktuelnom predsedniku da se ponovo kandiduje 2024. godine. O ovim izmenama Rusi će se izjasniti na referendumu koji je planiran za ovu godinu.
U spoljnoj politici pažnju celog sveta su privukli pregovori Vladimira Putina s liderima Severne Koreje i SAD. Samit Rusija—SAD, održan 16. jula 2018. godine u Helsinkiju, bio je prvi sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa u punom formatu. U aprilu naredne godine Putin se sastao sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom u Vladivostoku. To je bilo prvo putovanje Kim Džong Una u Rusiju od dolaska na vlast 2011. godine. U decembru 2019. Vladimir Putin je učestvovao na samitu zemalja „normandijske četvorke“ (Rusija, Ukrajina, Francuska, Nemačka), održanom prvi put nakon pauze od tri godine.
Nakon potpunog sloma DAEŠ-a (Islamska država) u Siriji krajem 2018. godine završeno je povlačenje osnovne grupacije ruske vojne avijacije u Siriji. Na teritoriju Rusije su povučeni tehnika i naoružanje koji nisu u sastavu ruskih baza u Hmejmimu i Tartusu.
Ipak, u Siriji su i dalje angažovani vojni savetnici i vojna policija. Rusija je istupila sa inicijativom da se uspostavi široka međunarodna saradnja radi povratka sirijskih izbeglica u domovinu i aktivno se uključila u taj proces.
Realizovani su veliki energetski projekti: u decembru 2019. godine pušten je u rad gasovod „Snaga Sibira“, u januaru ove godine otvoren je „Turski tok“, a za kraj ove ili prvi kvartal naredne godine planirano je i pokretanje gasovoda „Severni tok 2“. Krajem prošle godine razrešen je i dugogodišnji gasni sukob s Ukrajinom.
Dugoočekivani događaj u maju 2018. godine bilo je otvaranje automobilskog saobraćaja preko Krimskog mosta. U decembru prošle godine Vladimir Putin je označio početak i železničkog saobraćaja, a teretni saobraćaj bi trebalo da krene 1. juna 2020.
Na leto 2018. godine u Rusiji je održan veliki međunarodni događaj — šampionat sveta u fudbalu. Šef FIFA Đani Infantino izjavio je da je mundijal u Rusiji bio najbolji u istoriji svetskih fudbalskih takmičenja.
Crni labud virusa korona
Novi problemi su naišli s pandemijom virusa korona, smanjenjem poslovne aktivnosti i rekordnim padom cena nafte. Kurs rublje se ustalasao, ali za sada ne reaguje tako oštro kao ranije.
Prema Putinovoj oceni, ovaj trenutak je teži nego kriza iz 2008. i 2009. godine. Ipak, dragocenije je samo iskustvo koje imaju predsednik Rusije i njegov tim, kao i zemlja u celini.
Po preporuci šefa države, već je preduzet niz mera za podršku ekonomiji i građanima: bespovratna pomoć i kreditne olakšice za mali i srednji biznis, subvencije za velike kompanije, poreski i regulatorni moratorijum i odlaganja plaćanja i druge mere.
Sada su, ipak, najvažniji borba protiv same infekcije i spasavanje ljudi. Dok je bilo moguće, predsednik Rusije je sve kontrolisao uz uobičajeno lično prisustvo: posećivao je bolnicu na Komunarki, putovao u prestonički krizni centar. Od kraja marta predsednik iz samoizolacije u Novo-Ogarjevu održava redovne video-konferencije s ekspertima-virusolozima, šefovima regiona, ministrima. I redovno se direktno obraća građanima.
Za ruskog lidera to nije prva kriza. Putinov model upravljanja više puta je uspešno prošao kroz iskušenja. Pobediće i virus korona. „A sve ostalo će doći samo“, uveren je Putin.
