To je jedna od ključnih poruka Rusije, zemlje koja se sa SAD i Saudijskom Arabijom smenjuje na tronu najvećih proizvođača “crnog zlata” na planeti. I, to je nedvosmislena poruka lično ruskog predsednika Vladimira Putina američkom kolegi, Donaldu Trampu.
„Neophodno je uzeti u obzir interese svih partnera kada je reč o energetskom tržištu, samo u tom slučaju je moguće postići pravedan dogovor i izbalasnirano tržište. Rusija nikad nije težila ka tome da cena nafte bude izuzetno visoka ili pak izuzetno niska. Rusija se uvek zalagala za dugoročnu stabilnost na energetskom tržištu“, kategorično je rekao Putin na sastanku sa predstavnicima ruskog naftnog biznisa.
Putin od SAD traži da dele cenu spasavanja petrolejskog biznisa
Ministri energetike OPEK-a i grupa nezavisnih proizvođača “crnog zlata”, predviđenih Rusijom najverovatnije će u ponedeljak na video konferenciji razgovarati o mogućim rešenjima za petrolejski biznis jer se cena barela “strmoglavila” na oko 20 dolara, što nikome od njih ne odgovara.
Međutim, za raliku od situacije kada je, prilikom prošle cenovne krize na svetskom tržištu sirove nafte Rusija sa članicama OPEK-a uspela da nađe zajednički jezik i postigne svima, manje – više, prihvatljiv dogovor o smanjenju proizvodnje i plasmana nafte, čime su uspeli da cenu koja se opasno približila cifri od 30 dolara za barel podignu u nekim momentima i do 80 dolara, Moskva sada od svih traži da podele ceh spasavanja ne samo petrolejskog biznisa u svojim zemljama već i prihoda u državne budžete.
„Sve zemlje su zainteresovane za dugoročnu stabilnost na naftnom tržištu. Stav Rusije je da je neophodno ujediniti napore kako bi se to postiglo, a Moskva je spremna i na saradnju sa Vašingtonom, kako bi se tržište izbalansiralo, a proizvodnja smanjila“, istakao je Putinn
Posebno isticanje Vašingtona ne treba da čudi jer, SAD su svih ovih godina izbegavale da sa ostalim zemljama proizvođačima nafte podele teret balansiranja tržišta smanjivanjem proizvodnje i ponude na tržištu. Kada je Rusija počela da sarađuje sa OPEK-om i ovaj kartel nadogradila tako da se već nekoliko godina čeka šta će uraditi OPEK+ (članice OPEK-a i nezavisni proizvođači nafte predvođeni Rusijom) SAD su profitirale. Ne samo da su razvijale i povećavale proizvodnju sirove nafte i prirodnog gasa iz škriljaca već su otpočele, posle četiri decenije moratorijuma, čak i sa izvozom sirove nafte.
Saudijska Arabija kao pion SAD
U celoj toj petrolejskoj sagi Saudijska Arabija je uglavnom bila pion SAD. Saudijci su to činili ulgavnom iz političkih razloga – da bi obezbedili podršku Vašingtona za svoju poziciju na Bliskom istoku, pa i šire. A SAD su, vešte u političkim zamešateljstvima, “zakuvavale” situaciju u Persijskom zalivu i obećavale stabilnost koju će doneti nosači aviona i sankcije neposlušnima.
Da podsetimo, prva veštačka izazvana kriza s cenom nafte naudila je Rusiji, protiv koje je posebno bila uperena ali i ostalima. Saudijska Arabija počela je da razmišlja o tome da svoje buduće prihode mora puniti i na drugi način osim iz naftnih i gasnih bušotina. Ali, Rusija se mnogo brže oporavila jer je istovremeno bila suočena i sa američkim i sankcijama EU zbog gasne krize sa Ukrajinom. Oporavila se ekonomski, jer je jačala ostale sektore svoje privrede. Jačala je, takođe, i politički, jer su evropske zemlje shvatile da ne mogu bez energetske i svekolike saradnje sa Rusijom. Ne treba zanemariti ni jačanje saradnje Rusije sa Kinom – ne samo u sektoru energetike.
Amerikanci su, takođe, morali da priznaju da ne mogu bez ekonomske saradnje sa Rusijiom – uprkos svim svojim i međunarodnim sankcijama kojima su kumovali. Da ironija bude veća, SAD uvoze i ruski gas i rusku naftu, posebno derivate.
Ovu drugu svetsku krizu cena sirove nafte izazvala je Saudijska Arabija, odnosno, princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman, koji izgleda nije shvatio da se Rusija nije priključila kartelu OPEK da bi spašavala svoj biznis već da bi iz prve ruke mogla da utiče na planetarni petrolejski biznis.
Bilo je Rusima, naravno, jasno tokom prethodnih nekoliko godina da je njihov dogovor sa članicama OPEK-a veoma koristio američkim naftašima. Zato su početkom ove godine pustili saudijskog princa da se zaigra u svojim naivnim pokušajima da ih pretnjom o prevelikoj proizvodnji i plasmanu svoje nafte nagovori da ruski proizvođači opet smanje svoju proizvodnju i prodaju. Da smanje svoju zaradu.
Zbog pojeftinjenja sirove nafte na svetskom tržištu Saudijska Arabija je, prema pisanju saudijske agencije poslednjih dana ove nedelje pozvala da se hitno održi sastanak članica OPEK-a, kako bi se postigao sporazum o stabilizaciji tržišta nafte.
Tramp, navodno, nije ništa obećao Rusiji i SAD
Pre toga je američki predsednik Donald Tramp razgovarao telefonom i sa Putinom i sa bin Salmanom. U svom maniru biznismena – samozvanog gospodara sveta Tramp je u četvrtak izjavio da su oba sagovornika pristala da smanje ponudu sirove nafte na tržištu za 10 do 15 miliona barela dnevno.
Reč je o količini od 10 do 15 odsto ukupne globalne ponude, što bi bilo najveće smanjenje ponude u istoriji, komentarisao je Rojters.
Tramp je, takođe, rekao da nije napravio nikakve ustupke Saudijskoj Arabiji niti Rusiji, poput ponude smanjenja američke proizvodnje.
„Oni žele da smanje proizvodnju, i to bi bilo dobro za njihove zemlje. Nismo razgovarali o ustupcima SAD”, rekao je Tramp na pres-konferenciji, odgovarajući na pitanje novinara da li je obećao neke ustupke u smislu smanjenja proizvodnje nafte u SAD.
Zanimljivo je da Rojters navodi da takav potez zabranjuju američki zakoni o zaštiti ravnopravne tržišne utakmice.
A da Američki regulatori mogu da ograniče proizvodnju tvrdi Devin MekDermot, analitičar Morgan Stanley-ja koji u izjavi koju prenosi Bilten NNKS kaže: „Od 1930-ih, američke države imale su ovašćenja da ograniče proizvodnju nafte i gasa kako bi podržali cene nafte. Iako se ova praksa danas ne koristi široko, federalni i državni regulatori i dalje imaju mogućnost postavljanja ograničenja na nivoe proizvodnje”.
Rusiju, vidi se iz Putinove izjave, ne zanima da li su SAD tako nešto do sada praktikovali ili ne. Ruski predsednik je, naime, poručio da je za Rusiju veoma komforna cena od 42 dolara za barel i da je ruski budžet „nabaždaren“ na tu cifru.
Sadašnja cena nafte nikome ne odgovara
Ta cifra, međutim, nije komforna za američke proizvođače nafte iz škriljaca. Jer, kompanije iz ovog sektora su opterećene velikim zaduženjima i preti im bankrot.
Treba reći i to da svetskom tržištu nafte nikako ne pogoduje planetarna pandemija korona virusa. Jer, privrede u više od 200 zemalja gde je epidemija zahuktala staju. A time staje i potrošnja nafte.
Video konferencija u ponedeljak sigurno neće ispuniti Trampove želje da Rusija i Sadudijska Arabija za SAD „vade kestenje iz vatre“. Ne zato što ne mogu već zato što je Putin rekao da neće.
Saudijski princ i da hoće to ne može da naredi. Zato treba očekivati i transformaciju kartela OPEK – koju, inače, mnogi već poodavno najavljuju.
SAD, gde korona virus, takođe, hara su otvorile skladišta za svoje proizvođače sirove nafte. Vašington najavljuje i pomoć ovom sektoru svoje privrede. Ali, ako Tramp ozbiljno ne shvati Putinovu poruku, i ne delegira svoje najbliže sradnike da sa članicama OPEK+ sednu za pregovarački sto naftna kriza u SAD će još više pogoršati recesiju sa kojom je ova zemlja već suočena.
Za očekivati je, dakle, da SAD budu članica neke nove OPEK++ asocijacije.