Ovako je srpski pesnik i akademik Matija Bećković cinično prokomentarisao za Sputnjik ovu, kako se najavljuje, poslednju fazu epidemije virusa korona.
Šta mislite da će se promeniti u svetu sa završetkom epidemije?
— Ne očekujem ni da će da se završi. Pa već nam kažu da će biti malo cigaret pauze, a onda ponovo nazad. Tako da zamišljam da će sve biti širom otvoreno i bogato i raskošno snabdeveno, a da će ljudima biti zabranjeno da izlaze iz kuća.
Ali, zvanično izlazimo iz vanrednog stanja i mere se ukidaju...
— Bojim se da je to samo mamac na koji ne treba nasedati.
Kako mamac?
— Pa vidite kako su prošli oni koji su izlazili. I vidite kako se postavljaju uslovi ko će i kako moći da koristi gradski saobraćaj, kao da će na svakoj stanici biti dom zdravlja. A da biste dobili mesto u autobusu, potrebno je da ispunite uslove kao za regrutaciju...
Povratak gradskog prevoza najavljuje se u fazama za koje stručnjaci kažu da neće trajati dugo. Koji je Vaš stav?
— Koliko ćemo živeti mi koji smo stariji od 65 godina da bismo to dočekali? Uostalom, šta nam fali, mi smo, što se kaže, prvi put bili kao na letovanju. Nadam se samo da će biti lepo vreme. Vidite, ovo je nešto o čemu niko ništa ne zna, a svi se izjašnjavaju. Neka bolest za koju nemaju lek, ali je neprestano leče. Može se ispostaviti da sve što su preporučivali bude pogrešno, a ono što su zabranjivali bude pravo.
Kako to mislite?
— Znate, na Njegušima je posle rata otvoren sanatorijum jer je to idealna nadmorska visina za TBC, za lečenje tuberkuloze, a Njegoša su slali najbolji lekari da ide na more u Napulj ili u Prčanj, što je sada najstrože zabranjeno i što je utvrđeno kao nešto najgore što bi mogao da učini neki bolesnik od TBC-a. Nisam siguran da nije moguće tako nešto i u slučaju korone. Mnogo je glupo da postavljate pitanje sa vatom u ušima ili da držite govor sa flasterom na ustima.
