Stručnjaci napominju da je ovaj plan Vašingtona samo nastavak američke politike i podsećaju da u Baltičkim zemljama ima već puno američkih vojnih objekata, poligona i skladišta. Ovo ima za cilj zastrašivanje Rusije i uvlačenje u trku u naoružanju. Jasno je da se niko neće usuditi da napadne Rusiju, ali pokušaji izazivanja straha se nastavljaju.
Uobičajeno zastrašivanje Rusije
„Već je uobičajeno zastrašivanje da će doći do aneksije Baltičkih zemalja ili da će te zemlje morati da se potčine Rusiji na neki drugi način. Pod tim izgovorom Pentagon izdvaja novac i sprovode se vežbe vezane za prebacivanje američkih trupa u Evropu. To jest, stvara se ista slika neprijatelja koja je postojala i za vreme Hladnog rata, kada su svi verovali da će tenkovi sa teritorije Istočne Nemačke „fuldskim koridorom“ stići do Lamanša i gotovo do Londona. Zasad se sve ovo odnosi na infrastrukturu, ali i ovo prebacivanje trupa podseća na onu viziju koja je neprestano na umu komande NATO-a i pojedinih država“, kaže ruski ekspert Aleksej Anpilogov.
Gomilanje trupa zbog „agresivne Rusije“
Milioni koje je Pentagon spreman da izdvoji namenjeni su za projekte izgradnje, remonta ili obnove objekta kao što su aerodromi, železnice, skladišta nafte, goriva i maziva, skladišta municije i eksplozivnih materijala, kasarni, stambenih blokova, administrativnih zdanja, radionica, vojnih poligona, operativno-obaveštajnih centara i drugih objekata američke vojske. Takođe, sredstva su namenjena i za izradu topografskih karata i drugih dokumenata koji se tiču zaštite prirodne sredine.
Planirano je da bude zaključeno najmanje tri ugovora, a u realizaciji projekata mogu učestvovati samo američke firme ili lokalne firme u kojima SAD imaju učešće. Koje firme će dobiti posao, biće određeno u septembru.
Cilj je da se osigura jača podrška za aktuelne i buduće misije Inženjerskog korpusa pešadije SAD u tri baltičke zemlje u okviru Evropske inicijative obuzdavanja. Ta inicijativa predviđa razmeštanje nekoliko hiljada vojnika i opreme NATO-a u onim evropskim zemljama koje se graniče sa Rusijom, kao odgovor, kako tvrde u Alijansi, na „agresivno ponašanje Moskve“.
Letovi američkih bombardera
Anpilogov je, međutim, uveren da su prisustvo trupa i objekata SAD i NATO-a u baltičkim državama hipotetički izvor opasnosti za Rusiju.
„Da li bi Rusija toga trebalo da se boji? Kao nekog uporišta, naravno, da treba i to zbog toga što se sa teritorije baltičkih država stalno nadgleda evropski deo Ruske Federacije. Tamo je raspoređena vojska NATO-a, a hvala bogu, i dalje bez nukleranog oružja, iako nad Baltikom imamo redovne letove američkih bombardera, potencijalnih nosača nuklearnog oružja", upozorio je Anpilogov.
Analitičari ističu da SAD ponovo pokušavaju da zaplaše Rusiju na račun sopstvenih poreskih obveznika, ali da u tome neće uspeti, kao što Rusija neće pristati da uđe u trku u naoružanju.
Iako političari u Baltičkim zemljama raspiruju rusofobiju među stanovništvom ogroman broj ljudi se negativno odnosi prema pokušajima njihovih vlasti da teritoriju zemlje pretvore u vojno uporište NATO-a zbog moguće agresije na Rusiju. Ranija istraživanja su pokazala da su žitelji Baltičkih zemalja nezadovoljni velikim brojem vojnika NATO-a u naseljenim mestima. Recimo, ta anketa je pokazala da 45 odsto Letonaca ne oseća zaštitu od prisustva NATO-a, već naprotiv – smatra ih izvorom opasnosti.
