U saopštenju na sajtu Pulicerove nagrade navodi se da je kolektiv „Njujork tajmsa“ nagrađen u kategoriji „Međunarodna žurnalistika“ za „pisanje, uz veliki rizik, niza fascinantnih priča koje otkrivaju predatorske postupke režima Vladimira Putina“.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova više puta je informacije „Njujork tajmsa“ nazivala lažnim. Između ostalog, 14. aprila napisala je na Fejsbuku da je članak „Dugi Putinov rat protiv američke nauke“ „remek delo dezinformisanja“. U novembru 2019. godine nazvala je tvrdnje ovog časopisa da je Rusija sprečavala evakuaciju bolesnog američkog vojnog atašea iz Moskve „čistom prevarom“, a članak o istrazi napada na sirijske bolnice i navodnom ruskom pritisku na rezultate napada – lažnim i nečasnim radom novinara.
„Njujork tajmsu“ takođe je pripala nagrada za istraživačko novinarstvo, koja je otišla u ruke Brajana Rozentala, koji je otkrio kako je hiljadama taksi vozača u gradu Njujorku život uništen zbog „predatorskih pozajmica“.
„Njujork tajmsu“ pripale su tri nagade, uključujući i Pulicera za komentar novinarke za esej Nikol Hana-Džons, napisan u okviru projekta 1619, kojim nastoji da u središte priče o Americi stavi ropstvo Afrikanaca.
Dnevni list „Enkoridž dejli njuz“ i istraživački portal ProPublika dobitnici su Pulicerove nagrade za novinarstvo u službi javnosti za priču o tome da trećina sela na Aljasci nema zaštitu policije.
Fotografi britanske agencije Rojters osvojili su nagradu u kategoriji udarne vesti za dokumentovanje prošlogodišnjih nasilnih protesta u Hongkongu, dok je nagrada za reportažnu fotografiju pripala američkoj agenciji Asošiejted pres za prikaza života u delu Kašmira, koji je pod kontrolom Indije.
Novinarka Los Anđeles Tajmsa Moli O'Tul dobila je nagradu za najbolju audio-priču o tražiocima azila, koji su nezadovoljni politikom „Ostanite u Meksiku“ predsednika SAD Donalda Trampa.
Pulicerova nagrada dodeljuje se od 1917. godine i smatra se najprestižnijom nagradom u novinarstvu.
