Više puta u poslednjih mesec dana, Radovan Cvetković iz kuršumlijskog sela Tmave, u svom malom pčelinjaku pronalazi veliki broj uginulih pčela. Kaže da se ovakva situcija ponavlja godinama i uz brojne druge faktore, trovanje pčela presudno utiče na njihovu brojnost, prenosi RTS
"Ja ne mogu da zapostavim moj kupinjak, malinjak, višnje, da propada, ja moram da prskam. Ali nije teško pozvati telefonom da se dogovorimo", kaže Cvetković.
Stroža zakonska regulativa u ovoj oblasti, od pre nekoliko godina, za sada se uglavnom ne primenjuje u praksi i gotove sve incidentne situacije uglavnom prolaze bez pronalaženja i kažnjavanja krivaca, slažu se pčelari.
"On te obavesti da će sutradan da prska, a trebalo bi da prska uveče. Kad prskaš uveče ili ujutru rano, nije strašno, ali u podne kada prskaš, ne možeš pčelu da zatvoriš ceo dan", objašnjava Tomica Cvetković pčelar iz Tmave.
Savetodavci poljoprivredne stručne službe u Prokuplju ističu da su tokom celog zimskog perioda, u međusobnoj komunikaciji sa voćarima i pčelarima isticali potrebu uspostavljanja njihove čvršće saradnje i upotrebu samo preporučenih preparata za zaštitu, ali da očigledno te preporuke nisu stigle do svih onih, kojima su bile namenjene.
"Mi znamo da su pčele oprašivači gotovo preko 80 odsto biljaka i da su pčele zaista dragocene i jedan od najznačajnijih faktora rodnosti naših voćnjaka i u tom smislu bi voćari trebalo da povedu računa", uakzuje Snežana Jović, savetodavac u PSS u Prokuplju.
Sa završetkom sezone cvetanja gajenih biljaka, smanjuje se i opasnost za stradanje pčela, ali je prema rečima stručnjaka, ova tema, zbog njenog značaja kako za pčelare, tako i za voćare, i te kako važna tokom cele godine.
Pročitajte još:
