Heroji i žrtve preko noći zaboravljeni: Lupajte šerpe i palite baklje – nek nam živi mržnja!

Savesnost, disciplina, solidarnost, strpljenje koje je pokazala ogromna većina građana, od 15. marta kada je uveden pocijski čas, zgazila je u samo nekoliko dana razularena, politički ostrašćena, agresivna manjina.

Zaboravljeni heroji i žrtve

Zaboravljeni su i bačeni u zasenak vredni lekari i medicinske sestre koji su nedeljama dežurali pored najtežih bolesnika, patili i žrtvovali se, razboljevali se i umirali.

Nisu više bitni stari i nemoćni koji su se bez vazduha i bez poslednjeg pozdrava svojih najdražih gasili na respiratorima, u klinčkim krevetima ili gerontološkim centrima.

Ne razmišlja se više o unucima koji više nikad neće videti svoje bake i deke, niko ne priča o ljudima koji su pre vremena zbrisani samo zato što su negde pokupili smrtonosne kapljice sa nevidljivim neprijateljem.

Niko više ne priča o junaku, legendi, simbolu ovih dramatičnih dana, doktoru Miodragu Laziću iz Niša, koji je pred penzijom hrabro pomagao bolesnima, dežurao, spasavao tuđe živote i izgubio svoj. 

Koga više briga za sve one bolesne i uplašene koje nedeljama nisu videli svetlost dana, nisu se kucnuli uskršnjim jajetom sa decom i unucima, koji su drhtali bez terapije i prijateljske reči, bez dozvole da odu na klupicu u parku ili na liturgiju.

Koga više zanimaju svi ti bezimeni ljudi koji su morali da dežuraju i rizikuju živote danima, za policajce, vojnike, noćne čuvare, volontere, humanitarce, kasirke.

Pobedili mržnja, buka i bes

Nije više bitna struka, na red je došla – buka. Buka i bes. I bruka.

Jedan politički tabor prvo je organizovao lupanje u šerpe sa terasa i prozora protiv vlasti. I onda je to lupanje potpuno nadjačalo aplauze za požrtvovane lekare i medicinske sestre.

Potom je stigao žestok odgovor. Pristalice vlasti uzvratile su bakljama, zvučnicima, organizovanim performansima po balkonima širom zemlje.

Pokuljao je gnev, političari i njihove pristalice prekinuli su vanredno stanje i pre nego što je ono zvanično ukinuto. Narušili su svi policijski čas, izašli na ulice, skinuli maske i pljunuli u lice većini građana koji i danas poštuju sve propisane odluke, mere i preporuke.

Mržnja koja je pokuljala potpuno je anulirala višenedeljnu borbu cele nacije protiv pošasti koja je uzdrmala čitav svet.

Na kraju, u poslednjim danima, ali dok se još građani razboljevaju i umiru, neki Srbi su, po istorijskoj tradiciji, započeli obračun između sebe.

Oni koji i dalje sede kod kuće, umesto utešnih reči lekara, mogu preko medija da gledaju direktan prenos užasne, nekusne, niske i primitivne političke borbe.

I kad se, nadamo se uskoro, definitivno pobedi korona i povuče zaraza, ovde će ostati kaljuga, politička boleština koja uznemirava narod i truje naciju.

A protiv takve bolesti ne vredi ni izolacija niti pomažu maske i pranje ruku. Ta bolest je kod ovog naroda, po svemu sudeći, neizlečiva.