U dokumentu u koji je RT imao uvid, navodi se da tesna saradnja Moskve i Pekinga može da utiče na smanjenje izvoza američkog prirodnog tečnog gasa.
Prema mišljenju eksperata, Vašington je u ovom trenutku usredsređen na to da se suprotstavi projektu „Severni tok 2“ i ne poklanja dovoljno pažnje isporukama goriva iz Rusije u Kinu.
Kina je tržište s najvećom potražnjom za energentima i veoma važan uvoznik za SAD, zbog čega Amerika i strahuje od gubitka tog tržišta.
Rusko-kineska saradnja, neophodna da bi gasovod funkcionisao, „ne nagoveštava ništa dobro kako za SAD, tako ni za odnose Amerike sa svakom od ove dve zemlje“, ističe se u izveštaju.
Autori navode i da dalje produbljivanje rusko-kineske saradnje u sferi energetike može da izazove gubitke kada je reč o izvozu američkog prirodnog tečnog gasa.
„Mada gasovod ’Snaga Sibira‘ ne izaziva veliku zabrinutost u Americi, veliki sporazum između Rusije i Kine može da znači i početak novih tržišnih tendencija i u budućnosti može da nagovesti gubitke u izvozu prirodnog tečnog gasa“, navode autori.
Takođe se ukazuje da će 2025. godine, kada gasovod bude radio punim kapacitetom, izvoz gasa u Kinu biti 38 milijardi kubnih metara godišnje. To je 13 odsto od ukupne potražnje Kine 2018. godine.
Na taj način, za pet godina Kina će postati drugi najveći kupac ruskog goriva, posle Nemačke.
U izveštaju se navodi i da, prema mišljenju nekih stručnjaka, taj gasovod treba da bude signal za Vašington.
„Ako govorimo o Rusiji, pokretanje gasovoda je pokazalo da ni SAD ni Evropa ne mogu da je spreče da radi u svom interesu. Kad je reč o Kini, vreme puštanja gasovoda u rad pokazalo je da je američki prirodni tečni gas prestao da bude ozbiljan motivišući faktor u trgovinskom sporu.“
Projekat „Snaga Sibira“
„Gasprom“ i CNPC su u maju 2014. godine potpisali ugovor o isporukama gasa u Kinu preko „istočne rute“. Ugovor je zaključen na 30 godina i predviđa godišnju isporuku od 38 milijardi kubnih metara ruskog gasa u Kinu. Isporuke ruskog gasa započele su početkom decembra 2019. godine.
Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, reč je o projektu bez presedana.
„Taj korak podiže rusko-kinesku stratešku saradnju u oblasti energetike na kvalitativno novi nivo i približava nas realizaciji zadataka postavljenog zajedno s predsednikom Kine Si Đinpingom da se obim bilateralne robne razmene 2024. podigne do 200 milijardi dolara“, rekao je svojevremeno Putin.
I kineska strana projekat smatra veoma važnim i doživljava ga kao novi podsticaj saradnji.
U međuvremenu Putin je dao saglasnost i za početak rada na novom projektu — „Snaga Sibira 2“.
