00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
NOVI SPUTNJIK POREDAK
17:00
60 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„San o slobodi“
16:00
30 min
VESTI (repriza)
Ko u Gruziji pokušava da sprovede obojenu revoluciju?
16:30
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Da li je moguć NATO bez SAD?
17:00
60 min
MILJANOV KORNER
Život je kao boks: Naučite da primate udarce, ali zadate pobednički
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Prečnik stranim rečima i izrazima“
20:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Šreder: Svako ko misli da može da primora Rusiju na nešto pomoću sankcija – greši

© Sputnik / Vladimir Astapkovič / Uđi u bazu fotografijaBivši nemački kancelar Gerhard Šreder
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder - Sputnik Srbija
Pratite nas
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder založio se za ukidanje antiruskih sanckija, koje je EU uvela nakon ujedinjenja Rusije i Krima, istakavši da je saradnja sa Rusijom posebno neophodna u trenutnoj ekonomskoj situaciji, nastaloj usled pandemije virusa korona, prenosi „Tagesšpigel“.

Govoreći o Drugom svetskom ratu, Špigel je istakao da „ne treba preceniti činjenicu da je Rusija, uprkos strašnoj prošlosti, spremna da sarađuje sa novom Nemačkom u duhu poverenja“.

„To što mi podržavamo sankcije protiv Rusije protivreči tome. U ovom momentu, kada nas zbog krize usled virusa korona čekaju teška vremena u ekonomiji, potrebna je veća saradnja. Zbog toga treba ukinuti besmislene sankcije“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, svako ko veruje da pomoću sankcija može prisiliti Rusiju na bilo šta – greši.
„Nijedan ruski predsednik nikada neće dati Krim Ukrajini. To je realnost“, dodao je Šreder.

Govoreći o situaciji na istoku Ukrajine, bivši nemački kancelar je istakao da „će mir biti moguć samo ako Ukrajina postane savezna država, u kojoj će istočni deo zemlje dobiti više autonomije“.

Odnosi Rusije i zapadnih zemalja pogoršali su se nako što je Krim postao deo Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom.

Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, na pitanje Krima je definitivno stavljena tačka.

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala