Kako tvrde u Kijevu, Rusija je odbila da izruči bivšeg zamenika načelnika Glavne uprave Ministarstva unutrašnjih poslova u Odeskoj oblasti, nakon čega je dobio rusko državljanstvo.
Miistarstvo Ukrajine takođe je saopštilo da je Rusija u okviru pregovora o razmeni zarobljenika u septembru-decembru 2019. godine navodno „insistirala na izručenju najmanje devet ljudi, koji su direktno ili indirektno učestvovali u organizovanju nereda u Odesi pod ruskim zastavama“.
Šest godina nakon tragedija u Odesi ukrajinska strana nije uspela da završi istragu i pronađe odgovorne za smrt 48 ljudi. Misija UN za ljudska prava je 2019. godine konstatovala da to što nema napretka u istrazi svedoči o tome da su vlasti nezainteresovane da pronađu i kazne krivce, dok postupci ukrajinskih zakonodavnih organa govore o pristrasnosti u istrazi.
Ranije je Moskva više puta upozoravala na to da Kijev uporo usporava istragu. Ruska strana je apelovala na međunarodnu zajednicu i relevantne strukture za zaštitu ljudskih prava da zahtevaju od ukrajinskih vlasti da razjasne okolnosti tragedije
Tragedija u Odesi se dogodila posle državnog prevrata u Ukrajini 2014. godine kada su aktivisti „antimajdana“, protivnici politike koja je pobedila na kijevskom Majdanu, u znak protesta postavili kamp na Kulikovom polju u Odesi.
Drugog maja 2014. počela su koškanja između aktivista „antimajdana“, s jedne strane, i ekstremnih navijačkih grupa iz Harkova i Odese, kao i radikala „Evromajdana“, s druge strane. Sukobi su se završili rušenjem šatora i podmetanjem požara u Domu sindikata u kojem su se sakrili predstavnici „antimajdana“. Pristalice radikala su pri tome pucale na ljude koji su pokušavali da se spasu iz zapaljene zgrade.
