U Srbiju se postepenim relaksiranjem mera, koje su donete u borbi protiv virusa korona, sport vraća postepeno. Ministar sporta i omladine Vanja Udovičić izjavio je da je odlučeno da se sport aktivira i da se sportistima omogući da treniraju na otvorenom.
Sportisti željno čekaju nastavak sezone
Sportski novinar Dobrivoje Bobi Janković ocenjuje za Sputnjik da je glavna posledica korona virusa u svetu po fudbal ta što će se on prvi put igrati bez publike.
„Želja i volja za igrom zavise od karaktera samog čoveka, tako da će ona nadomestiti nedostatak fudbala profesionalnim sportistima, ali ono što je izvesno, jeste da će se fudbal igrati. Sad je važna fizička spremnost igrača. Tako da će oni sada ovaj deo iskoristiti da rade na obnovi organizma. U normalnim okolnostima, njihova godina se sastoji od 50 do 83 utakmice, što nije malo. Svakako da ovaj prinudni odmor sigurno ima nekog uticaja, ali nije to ništa naročito“, smatra naš sagovornik.
Fudbaleri željni i zabrinuti
Već sa prvim treninzima i utakmicama biće zaboravljena pauza na koju su profesionalni sportisti bili prinuđeni, a mere koje će morati da se poštuju na fudbalskim treninzima, poput ograničenog broja igrača na terenu, izbegavanja fizičkog kontakta i slično, Janković ne vidi kao prepreku i nešto što bi sputalo ekipu koja je već formirana.
„Imate danas puno metoda u radu koje brzo obnavljaju organizam. Veći problem imaju sportisti u individualnim disciplinama, gde svaki milimetar, svaki centimetar ili metar zavisi samo od njegove spremnosti. U ekipnim sportovima to je drugačije. Ekipa deli među sobom i dobro i zlo, pa onaj spremniji nadoknadi nespremnog, pa nespremniji da gol, a spreman ne. Zato je to interesantan sport. Fudbal će kao sport opstati u ovom obimu u kome je danas u svetu“, ocenjuje Janković i dodaje da će neki sportisti povratak treninzima dočekati željno, a neki sa zabrinutošću.
Košarkaši na otvorenom tek da ne „propadnu“ skroz
U košarkaškom trening centru BTC u Beogradu već se počelo sa individualnim treninzima profesionalnih košarkaša na otvorenom. Trener Dragoslav Marković nam kaže da se trenutno radi tek toliko da košarkaši fizički ne „propadnu“ skroz, kako bi se održao neki nivo, da bi kada se otvore hale i steknu uslovi, ova pauza bila što manje štetna. Prema njegovom mišljenju, za pravog profesionalnog sportistu ova pauza je praktično nenadoknadiva.
„Svi su oni radili kod kuće po nekim programima, a sada radimo na otvorenim košarkaškim terenima, koliko može da se radi na betonu, neki minimum, šut iz mesta i radimo kondiciju. Mi se faktički pripremamo za sledeću sezonu. Ova sezona se najverovatnije neće nastaviti, izbrisana je i nemoguće je spremiti se za njen nastavak. Nadamo se da će iduća sezona da krene najnormalnije, u septembru ili oktobru“, smatra Marković.
Za povratak u formu 20-30 dana
Prema mišljenju Milana Grubješića, nekadašnjeg kondicionog trenera FMP-a u Železniku, koji sada radi individualne treninge sa brojnim srpskim profesionalnim sportistima, njima će biti dovoljno da se za 20-30 dana vrate u pređašnju fizičku formu.
Kako kaže, pauza na koju su sportisti širom sveta bili prinuđeni usled epidemije virusa kovid 19, imala je i pozitivnu stranu sa aspekta odmora od fizičkog napora:
„S jedne strane, prekid im je značio dosta, zato što su verovatno bili u velikom umoru, ali za taj umor je dovoljno 15 dana da se potpuno oporave. Tako da će ovaj produžetak da ih vrati u neku fazu unazad. Najgore bi bilo da nadležni odluče da završe lige što pre i da bude veći broj utakmica u nekom kraćem vremenskom periodu, što može da bude pogubno za igrače. Ko se nije spremao u protekla dva meseca, rizikuje neku povredu.“
Grubješić zaključuje da koliko god su profesionalni sportisti radili treninge u kućnim uslovima, to ne može da se poredi sa radom u teretani sa trenerom i na terenu sa ekipom, tako da će njihov povratak standardnim aktivnostima u svojoj profesiji biti od velike važnosti.
„Ovi momci, neki moji fudbaleri, rukometaši i košarkaši, željni su igre. To je problem, jer oni igraju fudbal zbog fudbala, košarku zbog košarke, ne toliko zbog drugih stvari, poput dizanja tegova i tako dalje, bez kojih takođe ne mogu. Njihovi sportovi im fale, a to ne mogu da nadoknade kod kuće, jedan na jedan, ili sami, to je nemoguće“, ukazuje Grubješić.
