Uoči 75. godišnjice oslobođenja nemačke prestonice, Ministarstvo je na svom zvaničnom sajtu otvorilo novi odeljak pod nazivom „Završni akord Drugog svetskog rata“, gde su objavili istorijska dokumenta iz fondova svoje Centralne arhive. Posetioci sajta mogu videti kopije naredbi, raspored ratnih operacija, kao i nalozi da se dodele nagrade za najistaknutije vojnike.
„Kako se navodi u izveštajima, delovi pete udarne armije na čelu sa generalom-pukovnikom Nikolajem Berzarinom tokom dana vodili su teške ofanzivne bitke na ulicama Berlina, odolevajući upornom otporu protivnika. Svaka ulica i kuća zauzimana je napadom. Tokom borbe za nemačku prestonicu severnoarmejci su pokazali junaštvo i hrabrost“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva.
Takođe je objavljena naredba komandanta odbrane i poslednjeg komandanta u Berlinu, generala Helmuta Vejdlinga, koji je pozvao nemačku vojsku da odmah prekine da pruža otpor.
„Tridesetog aprila 1945. godine Firer je izvršio samoubistvo. Mi, koji smo mu se zakleli na vernost, ostali smo sami. Nedostatak teškog naoružanja, municije i opšta situacija čine ovu borbu besmislenom. Produžava strašne patnje civilnog stanovništva u Berlinu i naših ranjenika. U dogovoru sa Vrhovnom komandom sovjetskih snaga, zahtevam da se odmah prekine borba“, ističe se u naredbi.
U dokumentima se takođe navodi da je zgrada Rajhstaga predstavljala moćan čvor otpora, i da je bila jedan od najvažijih objekata u sistemu odbrane grada.
„Nastavljajući ofanzivu i lomeći neprijateljski otpor, delovi treće udarne armije zauzeli su glavnu zgradu Rajhstaga i u 14.25 časova razvili su na njoj sovjetsku zastavu. Ofanziva u Brlinu se nastavlja“, ističe se.
U izveštaju komandanta, maršala Ivana Konjeva navodi se da je bitka u Rajhstagu trajala do prvog maja, a da su pojedine neprijateljske grupe kapitulirale tek drugog maja.
„Za jedan dan, 2. maja 1945. godine, zarobljeno je 34.000 neprijateljskih vojnika i oficira. Zaplenjeno je 37 tenkova, više od 150 jedinica artiljerijskog oružja i veliki broj drugog naoružanja i imovine“, navodi se u izveštaju Konjeva.
Istorijski dokumenti takođe svedoče da je Sovjetska komanda preuzela na sebe snabdevanje civilog stanovništva hranom.
Tako je dva miliona stanovika tog grada nahranjeno sredstvima Sovjetskog Saveza.
Jedan Berlinac je sedmično mogao računati na tri kilograma hleba, pola kilograma mesa, skoro pola kilograma šećera, 350 grama kafe. Pored toga, stanovništvu je obezbeđivano voće i mlečni proizvodi.
„Sovjetsko rukovodstvo spasilo je na hiljade Berlinaca od gladi. To je bila manifestacija istinskog humanizma, svojstvenog našem narodu“, navodi se u jednom dokumentu.
Pored toga, crvenoarmejci su pružili podršku i u medicinskoj sferi. U gradu je organizovana isporuka lekova u bolnice i apoteke.
Lečili su se i protivnički vojnici, koji su stradali tokomratnih operacija. Za njih su bile specijalno namenjene tri bolnice, kapaciteta 5.000 mesta pojedinačno.
Podsetimo, svet 2020. godine obeležava 75. godišnjicu pobede nad fašizmom i kapitulacije nacističke Nemačke.
U okviru projekta „75 godina od Velike pobede“, Sputnjik vam predstavlja ekskluzivne materijale o Drugom svetskom i Velikom otadžbinskom ratu. Saznajte sve o najvećim bitkama i herojima Drugog svetskog rata, čitajte svedočenja preživelih, komentare stručnjaka, pogledajte dokumente koje je deklasifikovalo rusko Ministarstvo odbrane, arhivske fotografije i video-snimke.
Pročitajte još:
