Nekoliko krađa i paljenja kuća dogodilo se u selima na KiM: Novake, Babin Most, Cernica i Crkolez. Gujon je u emisiji radio Sputnjika "Od četvrtka do četvrtka" rekao da ne zna da li je to koordiniano ali se dešava u istom trenutku na različitim mestima.
On to vidi kao kontinuiranu akciju koja traje već dvadeset godina, a koja za cilj ima proterivanje Srba sa Kosova i Metohije.
„U vreme pandemije i mi u centralnoj Srbiji vidimo kako je živeti u izolaciji, ali niko ne dolazi da kuca na naša vrata, niko nam nije zapalio ambar, traktor ili automobil. Srbi na Kosmetu suočeni su sa duplom opasnošću – sa napadima i virusom korona. U selu Novake je zapaljena kuća povratnika koja treba da posluži kao primer i tamošnjim Srbima i onima koji nameravaju da se vrate, da za njih tamo nema mesta.“
Jevreji uzor - ne smemo da se naviknemo na antisrbizam
Neverovatno je, dodaje Gujon, da su u selu Banje meštani cele zime morali da spavaju u ambaru sa traktorom kako bi ga sačuvali od krađe ili uništenja.
Najžalosnije je što su počinioci ovih zlodela 99 odsto ubeđeni da neće biti krivično gonjeni, kaže naš sagovornik čija organizacija punih petnaest godina vodi računa o Srbima na Kosmetu. On lično već godinu i po dana ne može da uđe na teritoriju KiM ali njegovi volonteri mogu. Čak i u vreme pandemije obilaze srpsko i romsko stanovništvo u enklavama zahvaljujući eparhiji Raško-prizrenkoj.
Na pitanje, šta je Srbima na KiM najviše potrebno, Gujon nedvosmileno kaže – sloboda, garancija da da ih niko neće proterati i da će moći da žive u miru. Ima ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, a koji nikada nisu osetili slobodu, priča naš sagovornik. Ipak, oni nadu za opstanak crpe iz vere, jer se umnogome oslanjaju na crkvu.
„Često me pitaju zašto ne odlaze? Ne odlaze, jer su tamo rođeni, tu im je dedovina i ako odu biće izgubljeni. Njihovo prisustvo je tamo važno zbog prošlih, današnjih ali i budućih generacija Srba. Oni su dokaz kontinuiteta srpskog naroda od srednjeg veka, pa do dana današnjeg. Gujon smatra da pojedinci ali i država mogu najviše da im pomognu ako ih se ne stide.
Zna se za Bitiće, ali ne i za ubijene Srbe
Gujon smatra da je najbitnije da ne ćutimo o zlodelima, a da je, na žalost, primetio da to nije ni politička tema niti tema na društvenim mrežama. Ne treba da se naviknemo na antisrbizam kao što se Jevreji nikada nisu navikli na antisemitizam, kaže naš sagovornik:
„Na diplomatskom nivou stalno treba da ukazujemo na kršenje ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji i na zločine nad njima. Svaki slušalac zna ko su „braća Bitići,“ jer američke diplomate i kongresmeni stalno podsećaju na njih prilikom svakog susreta sa našim vlastima. Sa druge strane, mi ne govorimo o Ivanu Jovoviću i Panteliji Dakiću, niko ne zna ko su oni. To su dva dečaka koje su ubili albanski teroristi u Goraždevcu 2003. kada su se kupali u reci Bistrici.“
Srbija spremnije dočekala pandemiju od Francuske
Gujon kaže da nije ni trenutak razmišljao da se zbog pandemje virusa korona vrati u Francusku sa porodicom. Naprotiv, smatra da su supruga i on doneli ispravnu odluku, ponajviše, jer se u Srbiji osećaju kao kod kuće.
„Situacija je komplikovana svugde ali imam osećaj da je Srbija spremnije dočekala pandemiju od Francuske. Uveli smo ranije vanredno stanje i zato ima i manje zaraženih. Trenutno se nalazim u Brasini, selu kod Malog Zvornika u kojem već mesec dana unazad mogu da se kupe maske u lokalnoj prodavnici. Moji roditelji i danas u Grenoblu, industrijskom gradu, ne mogu da nađu maske, a moja sestra koja radi kao medicinska sestra do pre petnaest dana nije imala masku. Šila joj je moja tetka,“ rekao je Gujon.
Pandemija sada, dodaje naš sagovornik, pokazuje da nije sve u bogatstvu i neke zemlje su se bolje snašle od drugih iako na papiru statistički imaju veoma različite sume novca.
Pročitajte još:
