Među njima posebnu pažnju privlače gospodari društvenih mreža, koji bi da određuju šta je dozvoljeno govoriti, a šta ne.
Ljudi koji se bore za opstanak, a koji su najugroženiji ekonomskim posledicama krize, na milijardere sada gledaju kao na one koji i ovu priliku koriste da se obogate, a običnom čoveku oduzimaju slobodu i mogućnost opstanka, opisuje situaciju u Sjedinjenim Državama analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.
Uz Bila Gejtsa, čije se ime često pominje zbog verovanja da želi da se obogati na vakcinama, kao i dobro poznatog Džordža Soroša, sve se češće pominju i gospodari društvenih mreža, kao što su vlasnici Gugla i Fejsbuka koji, kako navodi Kesić za Sputnjik, odlučuju šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno govoriti.
Kako rade gospodari društvenih mreža
Analitičar u prilog svojoj tvrdnji navodi dva skandala koji su ovih dana tema u SAD. Prvi je uklanjanje sa Jutjuba i društvenih mreža video-snimka dvojice lekara iz Kalifornije koji su doveli u pitanje efikasnost uvedenih mera borbe protiv kovida 19, pozivajući se na istraživanja naučnika, kao i na lična iskustva sa pacijentima.
„Video je uklonjen iako je postao viralan, a ti ljudi su postali popularni heroji. U toku je oštra debata da li Kongres treba da uskoči i uskrati pravo gospodarima mreža da određuju šta je dozvoljeno govoriti“, kaže Kesić. Kao drugi primer navodi uklanjanje starog snimka iz emisije Larija Kinga na Si-En-Enu, u kom jedna majka potvrđuje da je demokratski kandidat Džo Bajden seksualno zlostavljao njenu ćerku.
Prema rečima Kesića, ovo samo potpaljuje društvenu krizu i bunt, a politika sve više baca u senku zdravstvenu borbu protiv virusa. To pokazuju i protesti protivnika ograničavajućih mera održani, pored više evropskih zemalja, i u SAD.
„U velikoj meri na proteste izlaze oni koji podržavaju predsednika Donalda Trampa i republikance i oni koji su nezadovoljni vanrednim merama, dok demokrate i mejnstrim mediji podržavaju produžetak vanrednog stanja. Iza toga stoji cilj — što gore to bolje“, objašnjava Kesić.
Po njegovoj oceni, na aktuelne reakcije na krizu uticale su političke podele koje su postojale i pre krize, neslaganja medicinskih stručnjaka oko efikasnosti uvedenih mera koja zbunjuju obične ljude i najzad, klasni sukob između niže i više klase.
„Elita ne mora da razmišlja o plaćanju kirije i može da sedi kod kuće koliko hoće, ali običan čovek je sve više u panici oko toga da li će se izboriti s računima“, navodi analitičar.
Advokat i publicista Branko Pavlović ocenjuje da su se iskristalisala dva razloga za proteste: ideološki razlozi da se ljudima ograničava sloboda kretanja i ekonomski.
„Kategorija ljudi koji žive od prvog do prvog u mesecu i u najbogatijim državama je 40-50 odsto stanovništva. Za njih su mere ograničenja pitanje egzistencije“, uveren je Pavlović.
Ko će zaraditi na krizi
Klasna priča je inače prisutna, ali je kriza sa kovidom, kaže on, samo ogolila celu stvar.
„Nije isto u svim zemljama, ali što se tiče Amerike, ispašće da će običan čovek dobiti mrvice od nekoliko stotina milijardi dolara u vidu podsticaja, dok se ono što je predviđeno za korporacije i mali broj njihovih vlasnika meri hiljadama milijardi. Iako neki kažu da i u Kini ima dolarskih milijardera, to nije isto, jer tamo ne postoji politika koja je podređena interesima milijardera i obrnuto — u Americi ne postoji nijedna politika koja nije podređena interesima milijardera“, ističe Pavlović.
Prema rečima Kesića, u SAD se često čuju dva odgovora na pitanje ko će zaraditi na krizi: mnogi veruju da će to biti Kina, što objašnjava lošu percepciju te zemlje u javnosti.
„Drugi odgovor je da će zaraditi globalistička elita, što smatraju oni koji podržavaju Trampa, ali i levičari. Oni su uvereni da ta ekonomska politička klasa gura ovu priču sa virusom da bi zaradila na vakcini i na prodaji svega što je potrebno za borbu protiv virusa, ali da to može da iskoristi i za jači monitoring i kontrolu nad ljudima“, obrazlaže Kesić.
Na pitanje kakve će posledice imati procesi koje je pandemija pokrenula, Branko Pavlović prognozira da će se produbiti sukobi i u zapadnoevropskim zemljama, i u Americi. Po oceni Kesića, gledano sa aspekta geopolitike, izvesno je da predstoji ozbiljna kriza u odnosima između SAD i Kine, ali i u samoj EU, kao i između SAD i EU, bar do izbora u novembru.
„Doći će i do borbe globalističke struje koja krizu vidi kao priliku da opet nametne svoju ideologiju. Tramp pak smatra da je globalistička politika razlog što je Amerika ugrožena i zalaže se za dogovor tri velike sile — SAD, Kine i Rusije. I tu jeste problem, pošto mnogi kažu da je to nerealno i da tri sistema vrednosti, tri ideologije i politike ne mogu da se sastave u konsenzus koji bi doneo stabilnost svetu“, kaže Kesić.
Pouke za Srbiju
Sagovornici Sputnjika zaključuju da postpandemijski period donosi udarac za globalizam, što, kako kažu, i Srbija treba da ima na umu.
„Pokazalo se da je samo nacionalna država ta koja može da pruži realni odgovor. Sve izvan toga se pokazalo bajkovito. Drugi važan momenat je jačanje multilateralizma koje zagovaraju Kina i Rusija. U tom smislu Srbija treba da se sama priključi talasu antiglobalističkog razmišljanja i da jača veze sa Rusijom i Kinom“, sugeriše Pavlović.
Prema rečima Kesića, pokazalo se da je dobro što se Srbija nije opredelila samo za jedan put i što se dobro pozicionirala u odnosima s Kinom i Rusijom.
„Formira se i nova grupacija oko antiglobalističke politike, na čije se čelo stavio Tramp. Ovo je momenat za neki novi pristup. Ko to najbolje i najbrže shvati, imaće veći uspeh nego oni koji se nadaju da će drugi da im rešavaju probleme“, navodi Kesić na kraju razgovora za Sputnjik.
Pročitajte još:
