S obzirom na ranija iskustva vezana za krađu ruskog gasa, eksperti ocenjuju da je nepoverenje glavni „kamen spoticanja“ u sklapanju dogovora o skladištenju ruskog gasa u Ukrajini.
„Predlog za skladištenje ruskog gasa, čini mi se, da je logičan, ali s obzirom na ogroman nedostatak poverenja u bilateralnim odnosima, ovo nije najbolji predlog. On je došao od Sergeja Makogona, koji je u istom intervjuu rekao da će Ukrajina učiniti sve što je u njenoj moći da spreči izgradnju „Severnog toka 2“ . Dve takve kontradiktorne izjave, jedna neverovatno prijateljska, druga očito agresivna, nekako su mi nespojive i prosto ne idu jedna uz drugu“, smatra ruski ekspert Kira Sazonova.
Nepristojna ponuda
Generalni direktor ukrajinskog sistema za transport gasa Sergej Makogon predložio je „Gaspromu“ da iznajmi ukrajinska podzemna skladišta za privremeno skladištenje ruskog gasa koji se transportuje u Evropu. On je rekao da će to koštati kompaniju tri do pet puta jeftinije nego što košta u zemljama EU kojima je namenjen ovaj gas - svega 10 dolara za hiljadu kubnih metara gasa. On je dodao da će „Gasprom“ zimi, kada u EU poraste potražnja, moći da preuzme gas iz podzemnih ukrajinskih skladišta gasa i pošalje ga u Evropu.
On takođe predviđa da Ukrajina može ostati bez tranzita ruskog gasa 2025. godine, nakon što istekne petogodišnji ugovor ruskog „Gasproma“ i ukrajinskog „Naftogasa“ i završi se izgradnja gasovoda „Severni tok-2“ i zapretio je da će Kijev uložiti maksimalne napore da spreči završetak izgradnje tog gasovoda. Makogon je rekao da je nakon puštanja u rad prvog kraka „Turskog toka“, ukrajinski sistem već izgubio 15 milijardi kubnih metara godišnjeg tranzita, a nakon puštanja u rad drugog kraka, izgubiće još toliko.
Ruski eksperti ocenjuju da ovakvim izjavama Ukrajina rizikuje da pokvari odnose sa evropskim partnerima i podsećaju da je predsednik Vladimir Putin više puta izjavljivao da namerava da produži tranzit preko Ukrajine, čak i nakon realizacije „Severnog toka 2“ i „Turskog toka“.
Ruski zvaničnici ističu da na teritoriji Rusije ima dovoljno skladišta gasa i da za sada Rusiji nije potrebna pomoć drugih država po ovom pitanju.
Čak i da se pojavi potreba za iznajmnjivanjem skladišta, u slučaju Ukrajine neće biti dovoljna samo konkurentna cena, već će biti potrebne i garancije o čuvanju ruskog gasa, kako se davna istorija sa krađom gasa ne bi ponovila.
Ukrajina želi da popuni budžetske rupe
Kira Sazonova smatra da postoji još nekoliko okolnosti koje ne idu u prilog sklapanju sporazuma sa Ukrajinom o skladištenju ruskog gasa.
„Sada će se struktura potražnje za gasom drastično promeniti. To je takođe posledica veoma toplog vremena, zbog čega će se, samim tim, u Evropi i u narednom periodu smanjivati potražnja za gasom. Osim toga, u Ukrajini postoji ozbiljan problem sa naplatom gasa od stanovništva. Treba imati u vidu da je ova infrastruktura, uglavnom, stara 50 godina. Zbog svega toga, čini mi se, da neće biti dodatnih sporazuma za skladištenje ruskog gasa. Niko nije u stanju da obezbedi Rusiji adekvatne garancije koje su potrebne prilikom zaključenja tog dokumenta“, ocenila je Sazonova.
Eksperti dodaju da će uprkos smanjenju potrošnje gasa izazvanog padom industrijske proizvodnje zbog pandemije virusa korona potreba za skladištenjem gasa porasti uoči zime, kada se potrošnja, po pravilu, povećava, ali ponavljaju da „Gasprom“ ima dovoljno svojih kapaciteta kada je reč o skladištima.
Predlog Makogona stručnjaci povezuju sa činjenicom da Ukrajina doživljava značajan ekonomski pad, a šef ukrajinskog sistema za transport gasa, izgleda, samo traži priliku da nekako popuni budžetske "rupe".
Podsetimo, Kijev i Moskva su posle teških pregovora u decembru prošle godine potpisali petogodišnji ugovor o tranzitu ruskog gasa za Evropu preko Ukrajine. Novi ugovor predviđa da će „Gasprom“ preko Ukrajine poslati najmanje 65 milijardi kubnih metara gasa u prvoj godini, a zatim najmanje 40 milijardi godišnje od 2021. do 2024. Ovaj petogodišnji ugovor doneće Kijevu više od sedam milijardi dolara.
