Samo u Evropskoj uniji očekuju zatvaranje 60 miliona radnih mesta, pošto je pandemija kovida 19 obustavila rad u velikom broju kompanija i pitanje je kako će i kada svet izaći iz ove krize. Po procenama stručnjaka, iz recesije bi mogao da izađe tek na kraju iduće godine.
Pandemija je već iznudila neke promene u funkcionisanju kompanija, pa i u odnosu prema radu i kod nas i u svetu. Spasavajući biznis, poslodavci su, gde god je to bilo moguće, sačuvali radna mesta tako što su zaposleni radili od kuće. Po oceni stručnjaka, taj trend koji je već bio vidan i ranije i sada dodatno osnažen, biće nastavljen i kada zdravstvena kriza sa korona virusom prođe.
U uslovima ionako nikada većih nejednakosti u svetu, u kome jedan odsto stanovništva raspolaže istim bogatstvom kao i 99 odsto ostalih, pitanje je čemu posle pandemije može da se nada radništvo i oni koji žive iz meseca u mesec samo od onoga što zarade.
Virus ubija radna mesta, a ugrožena i radna prava
„Posle ugroženih radnih mesta, kao posledica virusa korona biće ugrožena i radna prava. Strah od gubitka posla disciplinuje ljude i dovodi u pitanje ostvarivanje radnih prava“ kaže za Sputnjik predsednik Udruženog granskog sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković.
Po oceni ekonomista, u kriznim vremenima prvo dođe do zaduživanja zbog ublažavanja krize, potom do podizanja poreza, a onda i do suspendovanja radnog prava i socijalnih davanja.
Stojiljković kaže da set preduzetih mera za ublažavanja posledica pandemije na privredu i stanovništvo koji se primenjuje širom sveta, pokazuje da je ta prva antikrizna reakcija, koja je kod nas fokusirana na prva tri meseca, načelno izdašna. On smatra da je to, ipak, nedovoljno selektivno, nedovoljno konkretno i usmereno na kratkoročne efekte.
„Bojim se da je pitanje, ako ova kriza potraje dosta dugo, šta će biti nakon ta tri meseca i u kojoj meri ćemo uspeti da zaštitimo radna mesta i prava zaposlenih i održimo kako-tako ekonomiju da ne tone u dublju krizu“, upozorava on.
Čeka nas velika borba
Ukoliko ne bude dijaloga i dogovora, a po njegovoj oceni, do sada ta volja za ravnopravnim socijalnim dijalogom nije pokazana, čekaju nas veliki izazovi da se izborimo za ravnopravnu poziciju zaposlenih i sindikata.
Stojiljković kaže da je potpuno izvesno da će se zaposleni suočiti sa umanjivanjem radnih prava:
„Zato što ćemo umesto normalne situacije i zahteva za dostojanstvenim radom i zaradama od kojih se pristojno može živeti, doći u situaciju da će dominantna lozinka postati — ma pusti participaciju, dijalog i sindikate, važno je da očuvaš kakav-takav posao i da budeš zadovoljan što imaš kakvu-takvu platu. Strah od gubitka posla se ponovo svuda razvija, pa i kod nas, to veoma disciplinuje ljude i dovodi u pitanje ostvarivanje radnih prava.“
Na pitanje šta tu sindikati mogu da urade, sagovornik Sputnjika ističe da u ovoj situaciji, za sada, može da upozorava, da predlaže. On se nada da će se stvari normalizovati čim prođe vanredno stanje i da će se i kod nas, u regionu i u svetu ići ka novoj razvojnoj i ekonomskoj politici, gde bi umesto sadašnje logike štednje i povećanja nejednakosti vodila ka razvojnoj ulozi države, u kojoj ono što je sada iznuđeno krizom, treba da postane stalni okvir ekonomskih i socijalnih politika. A to, kako kaže, podrazumeva značajnije osiguranje u slučaju nezaposlenosti.
Socijalna prava i minimum prihoda za sve, prioritet u zadržavanju realnih radnih poslova, smatra on, treba da bude trajna politika, a ne samo krizno reagovanje.
Privatizacija nije čarobni štapić
On podseća da je sindikat „Nezavisnost“ predložio dogovor o izlasku iz krize i održivom razvoju, koji bi uključio ne samo ova tri meseca, nego tri plus tri meseca za antikrizne mere, a za posebno pogođene sektore, poput turizma, usluga, saobraćaja, do kraja godine, a onda da se dogovore novi prioriteti i potrebe javnog investiranja od strane države.
„Kriza je već pokazala da su državne investicije neophodne, da je održavanje ruiniranog javnog sektora neophodnost, jer nas je taj javni sektor — zdravstvo, komunalne službe, usluge, izvukao kako-tako iz ove krize. Videlo se da privatizacija nije čarobni štapić. I istovremeno to treba da obuhvati novo radno zakonodavstvo, pre svega novi zakon o radu, koji je planiran za sledeću godinu“, napominje Stojiljković.
On zato smatra da u narednih godinu i po dana treba da dođemo do novog modela društvenog organizovanja i ekonomskog i socijalnog razvoja.
Nesumnjivo je, dodaje, da će stvari morati da se menjaju i u EU, u kojoj bi, prema konsultantskoj kući „Mekinsi“, prema optimističnijem scenariju nezaposlenost bila vraćena na stanje pre pandemije u poslednjem kvartalu 2021, a u najgorem slučaju tek u 2024. godini.
Odlučujući test za sindikate
„Politika se vodi po diktatu interesa i moćnika. U onoj meri u kojoj magnati mogu da kupe i medije i javnost i da drže na uzdi političare, toliko će to biti moćnija sila od velike većine zaposlenih. Ljudi su, prema istraživanjima, protiv ovih enormnih, neodrživih nejednakosti, protiv sveopšte privatizacije, koja po logici profita poklanja i one zone koje su zone javnog interesa i mislim da će se polarizacija razviti imajući u vidu i da će ova kriza pokazati i da nacionalne države moraju, čak i u okviru integracija, da vode nešto autonomniju sopstvenu politiku“, ocenio je Stojiljković.
Pokazalo se, dodaje on, da ako nemate ključne sopstvene resurse i mogućnosti da vodite autonomnu ekonomsku i socijalnu politiku, da ste samo privezak i žrtva moćnih.
Zato on smatra da se iz ove krize ne sme izaći tako što će velika većina biti još siromašnija, a manjina ekonomske i političke elite biti još bogatija i uticajnija. Mislim da je za sindikate ovo odlučujući test gde neće biti popravnog ispita, ocenio je sagovornik Sputnjika.
