Na prvomajskim paradama radnici su demonstrirali jedinstvo svojih zahteva i klasnu solidarnost.
U Rusiji se 1. maj kao Dan međunarodne solidarnosti radnika redovno proslavlja od 1890. godine. Posle Oktobarske revolucije, praznik je počeo i zvanično da se slavi — tog dana su se održavale masovne šetnje radnika i parade. Drugog dana praznika, po pravilu, u celoj zemlji su se održavale tzv. „majovke“ — masovno praznovanje u prirodi.
U sovjetsko vreme se Prvi maj doživljavao ne samo kao praznik rada, već i proleća. Imajući u vidu surovu rusku klimu i dugu zimu, ta tradicija se očuvala do današnjih dana.
Ovaj praznik imao je status najmasovnijeg. Najbolji radnici i zaposleni su centralnim ulicama grada pronosili transparente sa sloganom — „Mir, rad, maj!“.
Proslava Prvog maja u SFRJ počinjala je tradicionalnim prvomajskim urankom, uz limenu muziku lokalnog orkestra. Potom su glavnim ulicama paradirali radnici, seljaci, a neretko je predstavljana i poljoprivredna mašinerija.
U Službenom listu Demokratske Federativne Jugoslavije 24. aprila 1945. godine objavljena je Uredba o proglašenju Prvog maja državnim praznikom, koju je potpisao Josip Broz Tito:
„Prvi maj proglašava se državnim praznikom. U državnim nadleštvima, državnim i privatnim ustanovama i preduzećima toga dana neće se raditi. Prvog maja sve radnje moraju biti zatvorene.“
Više od 250.000 vojnika, radnika, omladinaca prodefilovalo je te godine beogradskim ulicama.
Prvi maj se, inače, obeležava u znak sećanja na događaje iz 1886. godine, kada su radnici u Čikagu stupili u štrajk, zahtevajući osmočasovno radno vreme.
