Benjamin Netanijahu, na vlasti već čitavu deceniju, sporazumom koji je njegov desničarski Likud potpisao sa dojučerašnjim ljutim protivnicima iz opozicionog Plavo-belog saveza, obezbedio je sebi premijersko mesto najmanje još 18 meseci.
Izrael je 20. aprila, nakon što su Netanijahu i lider plavo-belih, bivši načelnik Generalštaba Beni Ganc potpisali sporazum o formiranju „vlade nacionalnog jedinstva u uslovima vanrednog stanja“, dobio najbrojniju vladu u svojoj istoriji — ona će imati čak 36 portfelja. Osim po broju ministara, ova vlada specifična je još po mnogo čemu.
Prvih šest meseci glavni zadatak vlade — virus korona
Vlada je formirana sa mandatom da se u prvih šest meseci isključivo bori protiv pandemije virusa korona, što predstavlja jedinstven slučaj, ne samo u istoriji Izraela, kaže novinar Boško Jakšić. Netanijahu je na neobičan način uspeo da okupi desnicu i centar i izbegne četvrte izbore za godinu dana.
„Sama činjenica da je Ganc ušao u tu koaliciju je nešto što je takođe jedinstveno, jer je on time pogazio svoja politička uverenja koja je imao tokom predizbornih kampanja u poslednjih godinu dana. Čitava je kolekcija onoga sa čime se, potpuno neočekivano, Ganc složio, prepuštajući vodeću ulogu premijeru Netanijahuu. Oni će se, istini na volju, zameniti za 18 meseci, ali, čini mi se da će tada biti kasno za bilo koji od političkih ciljeva koje Gancova koalicija formalno ima“, naglašava Jakšić.
Prema sporazumu od 20. aprila, Netanijahu će držati premijersku poziciju prvih 18 meseci vlade, nakon čega će ga zameniti Ganc, koji će za to vreme obavljati dužnosti potpredsednika vlade i ministra odbrane.
Šansa da Netanijahu ostvari lične i političke ciljeve
Kakva je politička situacija u Izraelu, možda najbolje oslikava jedna anketa koja pokazuje da svega 31 odsto javnosti veruje da će se Bibi (Netanijahuov nadimak) pridržavati sporazuma i prepustiti Gancu premijersku poziciju u dogovorenom roku. Međutim, alternativa — nastavak ogorčene političke borbe i još jedna izborna kampanja u uslovima epidemije i ekonomske recesije, izgleda, zvučala je još gore, pa oko dve trećine ispitanika podržava novu vladu, dok joj se oko jedne petine ispitanih protivi.
Opasnost od širenja epidemije, ali i zamor od novog izbornog ciklusa i ekonomska kriza nesumnjivo su ubrzali formiranje koalicije, smatra Jakšić, koji naglašava i političke uslove pod kojima je formirana koalicija.
„Ono što je važnije, jeste da će tokom tih 18 meseci Netanijahu dobiti šansu da ostvari sve svoje lične, ali i političke ambicije“, kaže Jakšić.
Netanijahu će imati vremena da „pročisti“ sudstvo i imenuje svoje ljude u Komitet pravnika, koji bira državne tužioce i članove Vrhovnog suda, one koji će odlučivati o Netanijahuovoj eventualnoj žalbi na presudu koja se očekuje posle suđenja 24. maja, gde je izraelski premijer optužen za primanje mita, prevaru i kršenja javnog poverenja. I ako izgubi na sudu, imaće vremena da napravi, prema rečima našeg sagovornika, transfuziju sudstva i da postigne oslobađajuću presudu uz pomoć svojih ljudi.
„Na širem planu, Netanijahu je sebi obezbedio da spreči donošenje zakona koje je opozicija tražila, a istovremeno će sebi omogućiti da progura zakon koji bi sankcionisao početak aneksije jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. To je najvažnija stvar koja može da ima velike reperkusije, ne samo za unutrašnji život Izraela, jer bi to značilo stvaranje aparthejd-države, nego i na spoljnom planu, jer bi odluka o aneksiji značila kraj bilo kakvog mirovnog procesa i nesumnjivo bi imala negativne reperkusije unutar arapskog sveta“, kaže Jakšić.
Protiv aneksije jevrejskih naselja na Zapadnoj obali izjasnilo se 220 bivših visokih izraelskih oficira svih bezbednosnih službi u pismu koje su uputili svom kolegi Gancu. Oficiri ocenjuju da aneksija može potencijalno da prouzrokuje ozbiljan sukob i lančanu reakciju nad kojom Izrael neće imati kontrolu, što bi moglo da dovede do raspada palestinskih bezbednosnih službi i Palestinske uprave.
„To bi dovelo do zahteva da Izrael preuzme potpunu kontrolu nad Zapadnom obalom i odgovornost za 2,6 miliona Palestinaca koji tamo žive. To je scenario sa zabrinjavajućim implikacijama za sve one koji žele da Izrael bude demokratska država sa jevrejskom većinom“, stoji u pismu.
I zamenik glavnog urednika „Vašington posta“ Vekson Dil upozorava da je bez Palestine Izrael osuđen da postane ili dvonacionalna država, ili da usvoji sistem aparthejda, u kome bi Jevreji vladali nad Palestincima.
Problem je što je Ganc, veštim pravnim manevrima, izbačen iz igre po pitanju aneksije, objašnjava Jakšić, jer Netanijahu je našao mehanizme da zakon o aneksiji može da prođe, a da zaobiđe Ganca. To je još jedna potvrda koliko je lider plavo-belih sebe isključio iz donošenja važnih političkih odluka.
„Vizantijski“ hodnici izraelske politike
Gancov Plavo-beli savez počeo je da se osipa još u martu, kada je on, prema rečima našeg sagovornika, počeo da se predomišlja i da ublažava svoju retoriku. Tada su ga napustili Jair Lapid i njegova stranka Ješ Atid i bivši ministar odbrane do 2016. Moše Jalon i njegov Telem. Uz to, Gancu su posle potpisivanja sporazuma od 20. aprila podršku uskratili i neki poslanici njegovog Kahol Lavana.
Na taj način je Ganc kumovao stvaranju nove opozicije u Izraelu, čija će popularnost, prema Jakšićevom predviđanju, samo rasti.
Ganc je, u pokušaju da obezbedi širu podršku nameri da se udruži sa Netanijahuom, obećao da će za jednog od ministara plavo-belih predložiti pripadnika Zajedničke liste arapskih partija. Međutim, prema Jakšićevim rečima, taj predlog stiže prekasno.
„Beni Ganc je imao šansu da sam formira vladu i dobio je mandat od predsednika Ruvena Rivlina. Da je tada bio spreman da prihvati i Zajedničku listu arapskih stranaka, bio bi na čelu vlade i ne bi imao glavobolje koje sada ima. To što sada predlaže jednog arapskog ministra, samo će izazvati revolt i čitavog Netanijahuovog bloka, ali i onih stranaka koje su mu ostale verne. Moglo bi da se kaže da Ganc pokazuje visok stepen političke naivnosti i neiskustva u tom vizantijskom svetu izraelske politike“, zaključuje Jakšić.
Političku krizu u Izraelu izazvao je u novembru 2018. lider stranke Izrael Bejtejnu i tadašnji ministar odbrane Avigdor Liberman, podnoseći ostavku zbog protivljenja primirju koje je Netanijahuova vlada dogovorila sa Hamasom.
Međutim, iza Libermanove odluke zapravo stoji protivljenje da učenici jevrejskih verskih škola (Ješiva), kao i ultraortodoksni Jevreji ne služe vojni rok. Libermanova partija, čije se glasačko telo uglavnom sastoji od Jevreja doseljenih iz bivšeg SSSR-a, iako ultranacionalistička, sekularna je i za razliku od Netanijahua, ne koketira sa strankama ultraortodoksnih Jevreja.
Od tada, Izrael je prošao kroz tri izborna ciklusa, u kojima je Natanijahu uspevao da se održi na površini. Kako možemo da zaključimo, on će na površini ostajati i dalje, za razliku od svog sadašnjeg saveznika, a doskorašnjeg ljutog protivnika Benija Ganca.
