Kako teče proces pretrage i koji su uspesi već postignuti u ovoj oblasti, za Sputnjik je objasnio zaposleni na Institutu za astronomiju na Univerzitetu u Nanđingu, profesor Huang Junfen.
Prema rečima profesora, trenutno postoje tri načina za traženje vanzemaljskih civilizacija. Najjednostavnije je uhvatiti signal ili radio-talase vanzemaljske civilizacije. Čak i ako je nebesko telo daleko od nas, njegovi radio-talasi mogu doći do Zemlje, a putem radio-teleskopa možemo primiti radio-signale.
Vanzemaljske civilizacije šalju signale
„Nebeska tela, kao što su Sunce, Mesec, planete i zvezde, mogu da generišu radio-talase. Teleskopi koji se koriste u astronomiji za primanje ovih talasa su radio-teleskopi“, rekao je on.
FAST & advanced: Unveiling secrets behind the world's largest single-dish radio telescope, in mountains of China's Guizhou pic.twitter.com/gGAeTXSPM9
— China Xinhua News (@XHNews) January 11, 2020
Pored toga, ako uzmemo u obzir da vanzemaljski život postoji, oni sami mogu da nam šalju signale.
„’Fast‘ može proučavati radio-signale iz svemira ili one koji dolaze iz unutrašnjosti planete. Međutim, intenzivnost radio-talasa ovih signala je vrlo visoka, tako da je veoma teško pronaći koji od mnogih signala su tragovi vanzemaljskih civilizacija. Ipak, razlika u signalima nam govori o postojanju vanzemaljskog života. Radio-talasi koji potiču iz veštački stvorenih objekata, razlikuju se od prirodnih talasa.“
Danas se ovaj način smatra najpraktičnijim i najtačnijim i upravo tako funkcioniše kineski teleskop „Fast“.
U svetu postoji nekoliko desetina različitih radio-teleskopa, ali najperspektivniji projekti su „Aresibo“ u Portoriku i kinesko „nebesko oko“ — „Fast“.
„Daleko najpoznatiji projekat proučavanja vanzemaljskog života širom sveta je SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence). Njegova suština leži u upotrebi radio-teleskopa ’Aresibo‘ za detekciju radio-signala koje emituju nebeska tela. Međutim, podaci koje je identifikovao radio-teleskop ’Aresibo‘, nisu pokazali nijedan konkretan dokaz koji potvrđuje postojanje vanzemaljskih signala.“
Teleskop „Fast“ je zvanično pušten u rad 11. januara 2020. godine. Ali još 2016. godine njegova osetljivost je bila 10 puta veća od bivšeg rekordera, opservatorije „Aresibo“. Nakon poboljšanja projekta, mreža od 10 pomoćnih teleskopa prečnika od 30 do 50 metara postavljena je oko glavnog teleskopa. Zahvaljujući inovacijama, „Fast“ je postao šest puta osetljiviji i sada može raditi 19 puta brže.
„U poređenju sa radio-teleskopom ’Aresibo‘, ’Fast‘ zaista ima prednosti zbog svoje veličine. To je vrlo pogodan uređaj za pronalaženje vanzemaljskog života. Međutim, uzimajući u obzir da je na ’Aresibu‘ učinjeno mnogo posla koji nije mogao otkriti nijedan potvrđeni signal vanzemaljskog života, ne možemo očekivati uspeh teleskopa ’Fast‘ u kratkom roku. Neki napredak biće postignut u budućnosti, posebno u potrazi za vanzemaljcima, ali za sada moramo sačekati makar neke rezultate.“
Fast otkriva neidentifikovane talase
Tokom čitavog perioda rada, „Fast“ je otkrio oko 102 nova „pulsara“ — neidentifikovana izvora radio-talasa koji dolaze na Zemlju u obliku periodičnih rafala.
Drugi način je prilično zahtevan u pogledu tehnologije i resursa, tako da nema smisla probati ga u ovoj fazi razvoja. Predlaže se slanje svemirskih brodova u potragu koji će čuvati informacije o našoj civilizaciji: video-snimke i grafičke dijagrame.
„Takvi brodovi moraju imati veliku brzinu da bi dostigli granice Sunčevog sistema i leteli ka najbližim zvezdama. Dakle, vanzemaljske civilizacije mogu presresti ovaj objekat, koji je neka vrsta ’vizit-kartica‘ stanovnika planete Zemlje. Međutim, rastojanje do najbliže zvezde je 4,2 svetlosne godine.“
Treći način je da sami pošaljemo radio-signale na planete koje, po našim pretpostavkama, mogu biti naseljene, u nadi da će nam jednog dana odgovoriti.
„Ako postoji razuman život, on može presresti ove signale. Ali čak i u slučaju presretanja, dekodiranje i obnavljanje informacija koje šaljemo biće veoma teško.“
Međutim, mnoge pristalice „teorije zavere“ veruju da ako signal dođe do civilizacije koja nas prevazilazi po svom razvoju, možemo podvrgnuti planetu napadu.
Namerno izazivanje straha
Strah se povećao nakon video-snimaka neidentifikovanog letećeg objekta koji su američke vazduhoplovne snage navodno uspele da fiksiraju. Međutim, profesor Huan Junfen ne smatra da je ovaj podatak dokaz za postojanje vanzemaljaca.
„Ti takozvani NLO teško da predstavljaju vanzemaljski život. Naravno, ne sumnjam da drugi oblici života postoje u galaksiji i planetama čitavog univerzuma. Ali glavni problem je što čak i ako negde u galaksiji postoji život, verovatnoća da će drugi život doći do Zemlje je vrlo mala, zbog velike udaljenosti. Mislim da ovi NLO mogu biti atmosferski ili prirodni fenomeni, veštački leteći objekti, halucinacije, ili čak veštački stvoren sadržaj za što veće uznemiravanje.“
Pročitajte još:
